Исидора Бјелица за Глас Српске: Свијест људи немогуће подићи без патње

Александра Маџар
Исидора Бјелица за Глас Српске: Свијест људи немогуће подићи без патње

Бањалука - Обучена у своје необичне хаљине, са шеширом, без којег је тешко замислити њену главу и лице, бисерима око врата, ставом даме, сједећи у стилском намјештају Банског двора Културног центра, Исидора Бјелица је изгледала као да смо јој дошли у кућну посјету.

Све у вези са њом чини се необично, а осјећај да док разговарате са њом нисте у овом времену је најпосебнији. У Бањалуку је стигла да промовише књигу "Мирис неба", а дружење са Исидором Бјелицом у уторак увече био је пажљиво биран поклон града Бањалуке свим дамама за 8. март, јер она је жена омиљена међу женама. Нешто прије почетка књижевне вечери Исидора Бјелица је за "Глас Српске" говорила о писању, недаћама умјетника, животу у 21. вијеку и својој вјери да умјетност може да мијења свијест. Набрајање њених романа и детаља из њене биографије је толико пута поновљено, а и не би у овом тексту било довољно мјеста. Зна се да је Исидора Бјелица једна од оних која је доказала да прошлост познаје одлично, садашњост преживљава и осјећа са свим оним срећама и несрећама обичног човјека, а понекад се чини да будућност предвиђа откуцајем срца кроз оловку.

Писала је, како каже, и онда када је живјела у облацима среће, али и онда када је из црних облака живота текла киша туге, а муње појачавале бол.

- То је нешто о чему ја говорим и у "Мирису неба", сви ми тражимо срећу, али парадоксално да бисмо схватили шта је срећа морамо да подигнемо нашу свест, а свест код људи не може да се подигне без патње. То је један чудесни круг света у којем живимо и који је такав, какав је. Цела прича о "Мирису неба" јесте како да направимо алхемију да животну патњу претворимо у свест о томе колико смо квалитетни, срећни и шта је љубав. То је тајна моје књиге. А Миломир Марић имао је страсну духовиту опаску о мени. Када сам ја кукала да ми писци немамо довољно новца, он ми је рекао: "Али тада најбоље пишете, требају вам такве околности" - испричала је Бјелица.

Као дјевојчица и тинејџерка, наставља причу, једна од најчитанијих српских књижевница дружила се са старијим умјетницима, сликарима, књижевницима, желећи, како каже, да буде на извору.

- Желећи да закачим нешто од те њихове генијалности и памети. А онда када слушате њихове приче, видите да је за ствараоце увек тешко. Оно о чему ја пишем у историјским књигама, ми то, нажалост, не учимо у школи. Књига "Тајни живот Српкиња" је био шок, јер се не зна шта је Исидора Секулић трпела или шта је трпела Милена Павловић-Барили, стално је тако - објашњава српска Вирџинија Вулф.

Интимно, јако јој недостају Калајић, Капор, Павић, Црнчевић...

- Отишле су те величине, Гага Николић, Бата Живојиновић. Волела сам да слушам и о њиховим мукама, јер су они то причали кроз хумор и шалу. Просто, ако смем да приметим, наши великани брже одлазе него што нам долазе генерације инспиративних људи и то је оно што ме моментално највише боли - наглашава она.

Све ружно што нам је донио 21. вијек, медијске садржаје који се пласирају и који од оних који то не заслужују младим људима граде идоле, не може да гледа ни минут.

- Не могу то психофизички да издржим, а са друге стране све је у животу неки чудни баланс. Ако се сећате Велмар Јанковић је писао још пре Другог светског рата да он мисли да је велик проблем српске културе наша потпуно одређена интелигенција. Мислим да је та левичарска, снобовска интелигенција која је презирала да оде на телевизију, да комуницира са народом, дала простор да нам се отворе медији за проститутке и најгори треш. Тај снобизам наше интелектуалне елите је оставио народ препуштен стварно најнижим миметичким обрасцима и мислим да би се то променило да би наша елита морала стварно да буде мање гадљива на медије - нагласила је Исидора Бјелица.

Културна елита, каже, постоји, али је оних који ту припадају све мање.

- Сувише се сви исцрпљују у политици, уметници треба да служе народу, а не да се толико баве политиком. Ми треба да лечимо душе - сматра књижевница.

Њено женско срце које нема баријере, што препознају друге жене, вјерује да умјетност апсолутно може да мијења свијет.

- Верујте ми, ја када сам се удала, ми у стану нисмо имали ништа. Имали смо предивне слике и увек сам тврдила да је важније имати добру слику, него пеглу. Знате шта мене испуни, када добијем преко "Твитера" поруке да неко због моје књиге није абортирао, да је бацио седативе, да је размишљао о самоубиству, да више не размишља, па то је чудо, то је уметност, то је функција уметности. Данас су људи преоптерећени парама, политиком, а морамо да се вратимо души и љубави - закључила је Бјелица.

Нови роман

У разговору са публиком у Бањалуци о својим досадашњим романима, животу, болести са којом се бори подијелила је једну јако лијепу вијест. У припреми је њен нови роман. Бјелица ће се овај пут упустити у вртлог историје и љубави.

- Мој следећи роман ће бити велики историјски роман о једној забрањеној љубави једног Обреновића према Карађорђевићки - открила је она.

Ревија шешира

Током вечери даме, које су већином биле у публици, уживале су и у ревији Исидориних шешира, које за њу представљају машту, а које је представљала у свим европским престоницама. Испричала је и анегдоту како су путници на карипском броду у књизи утисака, коју је било обавезно испунити, написали да су им се на броду највише допали шешири плаве даме, па је тако била позвана да уради ревију шешира на броду, што је са задовољством учинила. Посебан смијех изазвала је њена шала послије уручења поклона из Фабрике обуће "Бема" да је она једина послије Меланије Трамп која је добила ципеле.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана