Илустрована историја Јована Братића заинтересовала грађане Херцеговине

Жеља аутора је да кроз измишљене ликове говори о истинитим и стварним догађајима. Главни јунак у стрипу је Алекса Војиновић, представник патријархалне хришћанске патриотске и хумане породице који је у једну руку свједок и учесник трагедија и злочина који су се десили његовој породици и народу.

- У лику Алексе Војиновића налази се симбиоза многобројних родољуба који су се борили против фашизма, а због идеолошких разлога завршетак рата дочекали су као народни непријатељи - каже аутор Јован Братић.

Према Братићевим ријечима, сам наслов “Понори зла” асоцирају на херцеговачке јаме које су познате по злу, јер је у њих бачено на десетине хиљада невине дјеце, жена и мушкараца.

- Ову причу сам дуго носио у себи, а од живих свједока сам слушао, читао и емотивно доживљавао трагедије људи и породица. Те приче се суштински много разликују од онога што смо учили у школи, а ја сам желио да из објективног сагледавања трагична дешавања ставим у овај историјски стрип - казао је Братић.

Аутор истиче да му је ово шести стрип роман и да су сви имали историјску подлогу. Ово је, заправо, и Братићев допринос сазнавању истине о трагедији његовог народа, јер доста људи веома мало зна о страдању Херцеговаца у протеклом вијеку, али и жеља да сачува сјећање на претке.

Стрип умјетник и пријатељ Јована Братића, Горан Лојпур, у стрипу “Понори зла” не види ни вријеме ни мјесто догађаја, ни главне ни споредне ликове, већ само људско зло које највише метастазира у вријеме ратних сукоба.

- Ово је антиратна прича о људском злу, а главна идеја стрипа је патња и страдање невиног и недужног народа и накарадне идеологије које натјерају да брат на брата дигне руку. Најбитније је да је рат једно велико зло у коме нема побједника, већ само гомила губитника - истакао је Лојпур.

Историчар Милан Никчевић је на промоцији стрипа истакао да је ово један необичан и занимљив начин да се прикаже српска историја и показује да је она препуна тема, спремна за 21. вијек.

- Те тешке теме треба представљати на један нови начин, баш овако како је урадио Братић. Средњошколци који су читали овај роман кажу да нема величања ниједног лика, војске ни идеје. Сазрело је вријеме да једна нова генерација, на један нови начин погледа оне теме које дирају у најинтимнија осјећања српског народа. Такав је Други свјетски рат, који је оставио несагледиве посљедице које ми морамо да лијечимо, а нисам сигуран да то чинимо на прави начин - рекао је Никчевић.

Милан Младић и Предраг Иконић помогли су свом колеги Братићу у припреми дизајна и штампе, а својим донацијама и прилозима Јованови пријатељи, фирме, приватници су омогућили штампу у издању стрип удружења “Девета димензија”.

Стрип је до сада промовисан у Билећи, Невесињу и Гацку.

О аутору

Од ране младости је почео са стваралачким радом на пољу илустрација и цртежа, а мало касније почиње да се бави и писањем поезије. До сада је објавио три збирке пјесама: “Олујна лета” (2001), “Крик шапата” (2005), “Од побуне до покора” (2008). Пјесме су му објављиване у часописима и књигама, а заступљен је у антологији савремене српске лирике у источној Херцеговини “Херцеговачки вијенац” (2014). Аутор је неколико самосталних стрип албума са историјским темама: “Невесињска пушка” (2008), “Битка на Вучјем долу” (2008), “Вожд Карађорђе” (2010), “Краљевић Марко” (2012) и другог обједињеног издања стрипа “Невесињска пушка” (2013).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.