Илустраторка Андријана Вешовић за “Глас Српске”: Постојимо ако непрестано стварамо

Илустраторка Андријана Вешовић за “Глас Српске”: Постојимо ако непрестано стварамо 25.08.2018 13:16 | Миланка Митрић

Изложба радова “ИзЛОШба”, Андријане Вешовић из Подгорице, познате као Зомбијана Бонес, биће уприличена 31. августа у ДКЦ “Инцел”, у оквиру “БЛ арт фестивала”.

Ово је прво гостовање младе илустраторке у Бањалуци. Тим поводом смо поразговарали с њом.

ГЛАС: Ко је Зомбијана Бонес?

ВЕШОВИЋ: Зомбијана Бонес је рођена као Андријана Вешовић, обје тврде да су иста особа. Већ шест година активно излажем радове онлајн. Започела сам цртањем твитова, а тренутно цртам шта пожелим. Послије цртања твитова услиједили су разни тимски и соло пројекти, али тренутно радим на пројекту сопственог лијепог расположења. Родила сам се у Подгорици, пробала да живим негдје друго, али сам одлучила да ми треба море на сат времена од куће. Радила сам за разне компаније, али на крају завршила као фриленсер, гдје опет радим за разне компаније, али је много љепше за мозак. Не једем животиње, волим мачке, лубенице и моја четири персонална тренера.

ГЛАС: У чему налазите највише инспирације за своје радове?

ВЕШОВИЋ: За то рецепт не постоји. Некад насред улице смислим пет радова, а некад сједим у студију и проклињем судбину. И даље не знам на који начин мој мозак ради што се тиче цртежа, јер да знам, сад бих имала кућу негдје на врх брда са базеном у облику мајмуна.

ГЛАС: Имате ли своје узоре и кога бисте издвојили као Ваше омиљене ауторе?

ВЕШОВИЋ: Немам. Сви су ме у једном тренутку разочарали (то кад сам била мала и глупа). Сад сам некако и стара за узоре, јер нико не живи мој живот осим мене и нико не црта моје радове осим мене. Имам брдо омиљених илустратора чији сам велики фан и то баш, али ми нису узори.

ГЛАС: Постоји ли рад за који бисте рекли да Вам је најдражи?

ВЕШОВИЋ: Онај који ћу да нацртам за пет година. Стари радови су стари и ту су да гледам прогрес, а и тешко ми је да одаберем омиљени, јер их има дупло више него што их видите (да, не објављујем све). Како оно кажу велики умјетници - све су то моја дјеца. Јесам ли сад умјетник и ја?

ГЛАС: Какво је Ваше мишљење о положају младих стваралаца на нашим просторима?

ВЕШОВИЋ: Има их јако, јако, јако добрих (трудим се да што више њих убацим у моју свакодневицу), али има и оних који имају савршен смисао, али су лијени. Њима само на крају можемо ми који радимо 15 сати дневно да будемо криви. Живимо у таквом добу да једна слика/илустрација/колаж годишње - није довољно. Све је превише брзо и ако ниси присутан, не постојиш.

ГЛАС: Колико се цијени овакво креативно испољавање и може ли један умјетник да живи од свог рада?

ВЕШОВИЋ: Умјетник не може. Комерцијални умјетник може. Рецимо, ја нећу да чекам да будем гладна, постанем алкохоличар, откинем уво, убацим брата у дугове и тек пошто умрем млада будем обожавана и моји радови буду вриједили милионе. Тако да ја не знам како умјетници живе, јер ја нисам, али сам чула да се жале.

ГЛАС: Какви су Вам будући планови?

ВЕШОВИЋ: У будућности планирам да одем на утакмицу ФК Будућност.

О изложби

ГЛАС: Шта нам можете рећи о изложби коју ће бањалучка публика ускоро моћи да види?

ВЕШОВИЋ: Изложбу смо планирали и прошле године, него због обавеза нисам била у прилици да дођем, али ето ме коначно. “ИзЛОШба” је 16. по реду самостална изложба, али прва у Бањалуци. Комплетна изложба састављена је од лоших “фора” које су се десиле ове године и које су биле толико лоше да сам морала да их избацим из главе и заразим остатак свијета. Видјећете оно што сте већ видјели на “Инстаграму”, али немојте да вас то завара - утисак је другачији од екрана. Такође, десиће се и аукција радова сљедећег дана након отварања, гдје ћемо сав прикупљен новац од продаје изложених радова донирати за незбринуте куце и маце.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица