И тужан стварао радосну музику живота

Прије сахране одржана је и комеморација у Банском двору Културном центру. Комеморацију је пред препуном салом водио дугогодишњи Ћосићев пријатељ, новинар и метеоролог Небојша Куштриновић.

Куштриновић је казао да је ових дана тужно, и како он каже тамбурашки, забрујала вијест о изненадној смрти нашег изузетно драгог човјека, учитеља, великана тамбуре, нашег маестра Здравка Ћосића.

- Свједоци смо да ни вријеме ни људи не дају да умремо како понекад и помислимо и пожелимо. Знамо да љубав нема границе, а и то да смрт не бира, кажу - узима најбоље, а ја са овог мјеста додајем, и отима најдраже. Ћоса, тако је волио да га зовемо, од нас је изненада отела опака болест. Међутим, дружење са Ћосом, свима нама који те добро познајемо, остаће забетонирано, сигуран сам, у моје и сјећање и памћење - казао је Куштриновић.

Он је истакао и да ће “Ансамбл Здравка Ћосића” наставити са радом, те да ће се убудуће звати Ансамбл “Здравко Ћосић”, као и да ће први концерт у част овог великана бити изведен 20. маја.

- Твој живот, драги Ћос, бијаше ред, рад, борба, дисциплина, али изнад свега тога била је љубав. Борио си се са срећу, отимајући од несреће, тражио си доброту без пакости, у животу, без обзира и на рат увијек је било пуно радости. Желио си живот без граница и друштво без мржње. Неки други су нам цртали границе, али ти си знао да музика нема границе, и да их најбоље и најљепше брише - додао је Куштриновић.

Члан “Градског тамбурашког оркестра” Миро Маринковић је рекао да их је упознала тамбура.

- Здравка сам упознао у основној школи. Упознала нас је тамбура. Од тада смо на неки начин били стално заједно. Били смо уз тамбуру, свирали смо, нисмо никада прекидали. Нисмо били другови, или познаници, били смо пријатељи, били смо породица, били смо заједно, дјеца су нам расла заједно – навео је Маринковић.

Предсједник “Градског тамбурашког оркестра” Споменко Гузијан је истакао да овим одласком остаје једна велика празнина у музичком животу Бањалуке.

- Драги Ћос, јако је тешко с овог мјеста говорити о теби, јер сви смо свјесни да твојим одласком у нашем срцу остаје једна велика празнина, али морамо бити увјерени да твој одлазак истовремено значи и долазак међу бањалучке легенде које ће, сигуран сам, живјети деценијама и вијековима у овом граду. Када сам почео свирати у “Пелагићу”, а почео сам као тинејџер, ти си у то вријеме био на одслужењу војног рока, али су сви у оркестру причали “кад дође Ћос, биће друкчије, онда ћемо свирати ово, или оно”, тако да сам прије 40 година био нестрпљив да те упознам, и ево дружили смо се скоро пола вијека - објаснио је Гузијан.

Присутнима се обратио и Лука Кецман, који је емотивним говором евоцирао успомене на драгог пријатеља.

- Драги мој Ћос, пишем ти јер ми је једино то преостало. Пишем ти јер без трага у времену нема ни тебе ни мене ни нас. Пишем ти без намере да евоцирам било које сећање, не зато што их нема већ зато што хоћу да ти кажем на шта помислим када се изговори твоје име. Драги наш Ћос, како је тешко у овом испараном свету постати и остати човек. Како је тешко бити свој, и бити сам а тако радостан, како је чудно то да и када си тужан ствараш радосну музику живота. Колико срце треба да има човек који је цео свој живот посветио једном идеалу – да тражи вечну правду и лепоту душе – закључио је Кецман.

Здравко Ћосић је дуго година био диригент “Градског тамбурашког оркестра”, а водио је и “Ансамбл Здравка Ћосића”, који је посљедњих година веома активно радио. Он јесте напустио овај свијет, али је музика коју је стварао остала, као подсјетник на једног великог човјека и умјетника.

Европски тамбурашки савез

Члан “Градског тамбурашког оркестра” Миро Маринковић је напоменуо да је Здравко Ћосић био тај који је повезао покидане везе од Словеније до Македоније.

- Европски тамбурашки савез основан је прије 15 година и управо је Здравко Ћосић био тај који је обновио покидане везе од Македоније до Словеније. Свих шест република бивше Југославије ушло је у Европски тамбурашки савез захваљујући Здравку Ћосићу. Добили смо многе нове пријатеље, захваљујући њему, а ту су се укључиле Аустрија, Мађарска и друге земље, укупно њих 14 - казао је Маринковић, сјећајући се како је педесет омладинаца из тих 14 земља, на првом европском омладинском кампу тамбураша одржаном у Бањалуци извело композицију “Башта сљезове боје” Здравка Ћосића

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.