Херцеговина изазов за археологе

Александра Глишић
Херцеговина изазов за археологе

Бањалука - Музеј Републике Српске већ деценију сарађује са универзитетима из Велике Британије радећи на археолошким пројектима истраживања каменог доба у Републици Српској и БиХ.

- Сви пројекти су подразумијевали теренска истраживања, лабораторијске анализе, размјену стручњака и њихово усавршавање, те јавна стручна и научна предавања. Ове године у октобру завршава се реализација једног од најзначајнијих пројеката - "ЕУРОФАРМ: Пренос иновација: поређење и моделовање почетка пољопривреде и пратећих технологија током неолита Европе" - каже кустос археолог Музеја Републике Српске Ивана Панџић.

Овај пројекат реализован је у сарадњи Музеја РС и Археолошког института Универзитета у Лондону (УЦЛ) коме је Европски истраживачки савјет (ЕРЦ) додијелио милион и по евра за истраживање ширења пољопривреде у Европи, са главним фокусом на територију Републике Српске.

- Посљедња фаза теренских археолошких истраживања, планираних у оквиру пројекта ЕУРОФАРМ, реализована је у периоду од 6. до 14. јуна ове године на територији источне Херцеговине. Током овог периода обишли смо општине Требиње, Невесиње, Љубиње, Гацко, Берковићи и Билећа, и увидјели стање неколицине одраније познатих локалитета - рекла је Панџићева.

Додаје да су у оквиру истраживања посјетили манастир Завала и његово окружење (двије пећине Завала 1 и Завала 2), као и локалитете Громиле, Крекови и Градац (неолитски материјал нађен педесетих година XX вијека), Хатељска пећина, Сунићка пећина и Сушица пећина. Истраживали су и локалитете Бошкова греда и Међевода у општини Гацко као и Ружина пећина, Спила и Добрељска пећина у Гатачком пољу.

- Археолошки подаци из неолитског периода са подручја источне Херцеговине слабо су нам били познати. Ријеч је о географски потпуно другачијем окружењу у односу на досадашња наша истраживања која су била базирана на континентални дио Босне, тачније њен сјеверни дио - истиче Панџићева.

Према њеним ријечима, концепција рада на терену заснивала се, прије свега, на обиласку неколицине раније евидентираних локалитета како би археолози утврдили њихово тренутно стање.

- Радили смо процјену стања очувања археолошких депозита, затим прикупљање материјала са површине (уколико га је било), а вршен је визуелни преглед природних стратиграфских профила. Паралелно је испитивана и непосредна околина сваког локалитета, бавили смо се и до сада нерегистрованим пећинама или склоништима у поткапинама и стаништима на отвореном, као и другим показатељима прошлости људског насељавања овог подручја - испричала ја Панџићева напомињући да су сви археолошки локалитети документовани уз помоћ стандардних процедура. Пронађени материјал је опран и адекватно спакован те депонован у Музеју Херцеговине у Требињу.

Каже да је, иако краћа него претходне, овогодишња теренска кампања обезбиједила довољно информација и података о животу током млађег каменог доба на подручју Републике Српске и БиХ.

- Иако је још доста посла пред нама, и барем још двије године рада на свим сакупљеним подацима током овог пројекта, била нам је велика част и задовољство што нам се указало повјерење те смо били учесници овог пројекта у потпуности финансираног од стране Европског истраживачког савјета (European Research Council). То нам је створило прилике за нову сарадњу и нове пројекте, на којима већ увелико радимо - казала је Панџићева. 

Тим

Као и током претходних година, тим који је радио на истраживању био је формиран у сарадњи представника Велике Британије и институција Републике Српске. Овога пута то су били Музеј Републике Српске, Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС и Музеј Херцеговине из Требиња.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана