„Горски вијенац“ вјечна инспирација

Уредник Његошевог зборника Матице српске академик Миро Вуксановић подсјећа да је те године изашло из штампе прво издање „Горског вијенца“, али је штампан и Вуков превод Новог завјета, објављене су „Песме“ Бранка Радичевића, а Ђуро Даничић објавио је „Рат за српски језик и правопис“.

То је први скуп на којем је пажња усмјерена на дјела духовника, писаца, историчара књижевности и других научника који су изучавали Његоша као пјесника, владику и владара.

Вуксановић каже да су одабране књиге о Његошу које су написали Иво Андрић, Милосав Бабовић, Николај Велимировић, Едвард Денис Гој, Јован Деретић, Мило Ломпар, Миодраг Поповић, Павле Поповић, Аница Савић-Ребац, Исидора Секулић и други.

На свечаном отварању у Матици српској, на дан Његошевог рођења, говорили су и епископ бачки Иринеј и предсједник Матице српске Драган Станић.

Вуксановић каже да Његошев одбор ради десет година, а овим избором су одабрали 16 књига за које сматрају да су најбоље.

• Објавићемо и зборник радова са научног скупа. Наравно, у центру пажње је „Горски вијенац“, као вечна инспирација и Његошево капитално дело. Следећи скуп овог типа планирамо за 2019, када ће бити тема језик у Његошевим делима - истиче Вуксановић.

Прве пјесме

Петар Други Петровић Његош, пјесник, епископ и владар рођен је 13. новембра 1813. године у селу Његуши у Црној Гори. Његош је рођен као Раде Томов Петровић. На крштењу је добио име Радивоје под којим је у народу био познат и касније, као владика Раде. По завладичењу потписивао се само својим монашким именом - владика Петар Петровић. Међутим, у народу није био познат као владика Петар него управо као владика Раде.

Дјетињство је провео у Његушима. Владика Петар Први, његов стриц, узео га је себи 1825. године у Цетињски манастир да га школује монах Мисаил Светковић и владичин секретар Јаков Цек. Ту је Раде и написао своје прве пјесме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.