Гордан Кичић, глумац и продуцент за Глас Српске: Сенке над Балканом увијек исте, само су костими другачији

Александра Глишић
Гордан Кичић, глумац и продуцент за Глас Српске: Сенке над Балканом увијек исте, само су костими другачији

Хероји нашег времена су обични људи који се баве својим послом и боре се за своје породице и за егзистенцију.

То су хероји данашњице који успевају да задрже извесну пристојност и ниво својих живота, не само материјално него и духовно. Много тога зависи од појединаца који ће се успети одупрети свакодневним изазовима, посебно моралним, каже популарни београдски глумац Гордан Кичић.

Послије широке лепезе улога у позоришту, филму и серијама бриљирао је и у новом пројекту Драгана Бјелогрлића "Сенке над Балканом". Кичић је у улози негативца Алимпија Мирића одушевио публику у региону и још једном показао фантастичну способност за глумачку трансформацију.

ГЛАС: "Сенке над Балканом" изазвале су  велико интересовање публике, али и опречна мишљења. Без обзира на то публику су приковале за мале екране. Колико се ова Ваша улога разликује од свих које сте претходно снимили и шта Вас је највише привукло овој серији?

КИЧИЋ: Пре свега је веома занимљива тема, а мислим да су Бјела и сви писци направили одличан посао у конструкцији комплетне серије, а нарочито у вези са мојим ликом. Морам да признам да сам после дуго времена имао добро написану улогу што је нажалост код нас стварно реткост у последње време. То је премиса да би нешто било добро, а онда сам је после надградио у сарадњи и договору са Бјелом и са писцима и просто то је то. Снимали смо и радили дуго. Било ми је занимљиво да први пут играм негативца и имао сам инспирацију јер увек је изазов кад добијете нешто што нисте иначе радили. Све се поклопило.

ГЛАС: Можете ли да повучете паралеле између тадашњег и данашњег Балкана?

КИЧИЋ: Ништа се није променило. Све је мање више исто. На овим просторима свако време носи исте ствари. Људска ћуд и менталитет људи на овим просторима нису се значајно променили. Апсолутно су то слични оквири. Исте сенке над Балканом се надвијају и данас само у мало другачијим костимима.

ГЛАС: Овај пројекат је окупио глумце са простора цијеле бивше Југославије. Колико су такве копродукције значајне и за будућност оптерећену прошлошћу?

КИЧИЋ: То није само исти простор, него исти језик, наслеђе, историја. Потпуно је блесаво да не сарађујемо, барем у том домену културе, нарочито када су теме такве да обухватају све те народе и народности, као што се раније говорило, из бивше државе. То је сасвим нормална ствар и путоказ у будућност.

ГЛАС: Филм "Патуљци са насловних страна" у коме играте главну улогу у биоскопе стиже 25. јануара. Да ли је ово право вријеме за причу о водитељу ријалити програма, чији лик тумачите? Какав је Ваш став о тој врсти забаве и да ли бисте икада ушли у такав програм?

КИЧИЋ: Не, не бих никада. То је феномен савременог друштва где људи имају потребу да живе туђе животе, да имају једну дозу воајеризма. Људи посматрају и поистовећују се са неким потпуно, са неким садржајима који заправо не осликавају реалну слику ствари, већ паралелну реалност која је направљена у филмским и ТВ студијима. Тај феномен је заслужио да ипак добије ту врсту критике и осврта који смо направили у том филму.

ГЛАС: Насупрот ријалитијима стоји висока умјетност. Да ли вјерујете да умјетност данас може да мијења свијет?

КИЧИЋ: Свакако да не, али можда може да подстакне људе који гледају умјетничке садржаје на размишљање, на неку глобалну промену, да постави нека питања и да укаже на нешто. И да насмеје и направи критику, духовиту, озбиљну или какву год. Тако да свакако мислим да култура има ту врсту снаге и даље, али не верујем да може да мења свет.

ГЛАС: Људи све мање вјерују политичарима који им креирају животе. Да ли умјетници могу да то надомјесте и укажу им на неке важне ствари?

КИЧИЋ: Ми умјетници директно и индиректно учествујемо у јавном животу. Сваки наш став и коментар или бег од коментара, учествовање и неучествовање у нечему скрећу пажњу. Просто ми у нашим пословима и деловањима можемо да и те како укажемо шта су основни проблеми, али не можемо да директно утичемо на њихово решавање.

ГЛАС: Окушали сте сте и као продуцент. Јесте ли тек тада из прве руке видјели како је тешко доћи до новца за пројекте у култури?

КИЧИЋ: Необично је тешко код нас финансирати пројекте из културе. То су такви херојски послови од стране свих људи који се баве тиме и стварно треба уложити надљудске напоре. А имамо врло скромну сатисфакцију. Поставља се питање за кога се праве филмови кад народ не иде у биоскопе. Једино што народ гледа је телевизија, тако да су телевизијски садржаји сада далеко примамљивији од филмских. Публика слабо иде у биоскоп у односу на раније. Сада се све то преселило у неку кућну радиност путем кабловских канала, оператера и опција. Биоскоп је моћнији у кући, али у сваком случају треба знати када се појави неки филм да су се ти људи стварно много намучили да би направили тако нешто.

ГЛАС: Иако је стање у бранши веома лоше, Ви сте увијек оптимиста. Да ли је и то рецепт за успјех?

КИЧИЋ: Свакако јесте тешко, нема много избора у професионалном смислу, нема пуно пројеката... Дешавају се неке ствари, померају се, али то је на некој малој лествици. Али са друге стране шта да се ради, свако у свом домену треба да се потруди да од себе да све што може ако може да промени нешто, да унапреди себе и људе око себе, онда је то успех. Људи требају пронаћи инспирацију у себи и ближњима и да иду напред.

ГЛАС: Можете да се похвалите значајнијим наградама. Како доживљавате нова признања?

КИЧИЋ: Имао сам срећу да као млад глумац добијем битне награде. И тада ми је то много значило и схватао сам то као неку врсту потврде мог рада. Како су године пролазиле схватите да те награде немају вредност као што су раније имале. Веома је лепо када људи препознају ваш рад, награде су део нашег посла и веома ми је драго због њих. Али ништа ми нису значајно донеле. На пример када негде у иностранству добијете признање то значајно утиче на вашу каријеру.

Породицу чувам само за себе

ГЛАС: Породицу чувате далеко од очију јавности. Да ли је то Ваше право скровиште?

КИЧИЋ: Имам дужност бавећи се овим послом да разговарам са новинарима, да делим своје мишљење, да се појављујем на догађајима... Али приватност, породица и деца су ми најважнија ствар и то чувамо за себе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана