Глумица Николина Фригановић за Глас Српске: У улози мајке имам премијеру сваког дана

Надахнуто и емотивно, свој повратак у театар, послије одсуства из најљепшег разлога на свијету, мајчинства, описује за "Глас Српске", једна од  најбољих глумица Народног позоришта Републике Српске, Николина Фригановић. То је било више него довољно оправдање, зашто смо на интервју чекали дужи период. На проби прије извођења комада "Радован Трећи" у сали Градског позоришта "Јазавац", украли смо јој пола сата. Колико је недостајала публици, најбоље су показали аплаузи на премијери "Велике илузије" у националном театру, као и на првом извођењу  представе за чије се извођење управо спремала. Ускоро ћемо је гледати у серији Драгана Бјелогрлића "Сенке над Балканом", као и у серији "Месо" сниманој у Бањалуци.

- Вратила сам се у неком новом издању, мирнија, зрелија, опуштенија,  али једнако одговорна, присутна и посвећена. Почела сам неке ствари посматрати и доживљавати  другачије.  И много прије него што сам постала мајка  ја сам ухватила корак са својим животом, а ово је био корак више - прича она.

Годинама је радила без паузе, па јој је како каже, био потребан предах  и дистанца.

- Изоловала сам се и од људи и од посла и то је био свјестан чин.  Ја  сам одрасла у позоришту  и увијек ћу бити дио њега, на овај или онај начин. Када сте дио било које институције, постоје разна правила која морате поштовати, механизми  рада итд… Временом упаднете у неку рутину, хтјели ви то или не.  Ја сам се свим силама борила да не дођем у ту ситуацију,  да поље у коме дјелујем буде увијек здрав простор за рад и креацију. Некада сам успијевала, а некад не. Ова пауза ми је значила на више нивоа - објашњава Фригановићева која сваким изласком на сцену и уласком у ликове у публици буди најснажнија осјећања, било да је ријеч о сузама или смијеху.

Враћањем сјећања и мисли уназад, сумирањем досадашње каријере док је писала своју биографију за један кастинг схватила је, како каже, да је иза ње један фин позоришни и глумачки рад.

- Много улога, награда, дружења, путовања, анегдота, снимања, успомена… Мало ли је? Захвална сам на томе.  Захвална сам на свим лијепим стварима и онима које нису то биле. Али су биле. И такве чине мој живот богатим и вриједним живљења. Учимо и из једних и из других - сматра Фригановићева.

Прошлог љета била је на кастингу за серију "Сенке над Балканом" у којој игра лик Соње, бившу жену главног актера.

- Нас неколико из РС и БиХ смо дио тог пројекта. Радња се дешава између два свјетска рата у Србији. Сценарио је врло интригантан, "сочни" ликови, необичан ТВ жанр  за наше просторе. Са Драганом Бјелогрлићем сам сарађивала на неколико пројеката раније.  Серија "Црна хроника", затим на ТВ филму "Хероји за један дан" и играно-документарном филму који је рађен за прославу Дана ослобођења Београда - додаје глумица.

Прошле године,  имала је прилику да на снимањима домаће серије "Месо" по сценарију Николе Пејаковића, а у режији Саше Хајдуковића упозна неке нове, занимљиве људе из филмског свијета. 

- На јесен очекујемо емитовање обје серије. Радујем се томе.

Што се тиче серије "Месо" мислим да нас све чека изненађење. По мишљену  многих људи из свијета телевизије и филма, стручних лица и људи који су дио ове бранше можемо очекивати једну квалитетну и озбиљну серију. Велики аплауз за све оне који су били дио ове приче и за оне који су подржали овај пројекат.  Много труда је уложено - наглашава Николина.

На њеном глумачком путу, поред успјешних сарадњи са многим редитељима, она са Николом Пејаковићем се издваја из више разлога.

-  Ми одувијек имамо добру сарадњу, али ту нема неког посебног рецепта. Ствар је само  у осјећају.  Мислим да Никола Пејаковић добро познаје моју глумачку психологију. Сваки пут ми отвори неки нови простор, да ми добре смјернице и надгледа мој рад. Кад види да сам почела да освајам улогу, онда ме пусти и да ми слободу.  Он је један од редитеља који заиста воли глумце и умије да се радује глумачким креацијама. Имала сам срећу па сам радила са више таквих редитеља. То је велики стимуланс - завршава причу Николина, жури чекају је аплаузи публике која је истински воли.

Недостатак позоришне критике

- Нама свашта недостаје па и то. Све је импровизација. У разним друштвеним сегментима. Импровизација живота. Конструктивна, стручна критика би нам много значила. Добили бисмо неке координате и сигурно бисмо водили један квалитетнији позоришни живот.  Граду као сто је Бањалука је потребна објективна стручна  критика, као што су потребна и позоришта различитих профила. Ми још много тога треба да учимо. Не мислим да  критика одређује и живот једне представе. Али га освјетљава са друге стране. А што се тиче представа,  док се не деси  позоришна критика, можемо да се ослонимо само на вријеме за које В. С. Бјелински каже да је највећи, најгенијалнији и најнепогрешивији критичар. Навијам за представе које имају све оне најсјајније елементе једног позоришног чина, за оне представе које одузимају дах. Било да плачете док их гледате,  да се смијете или да дубоко размишљате о поруци коју носи - објаснила је Николина Фригановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.