Глумица Драгана Марић у сусрет премијери комада Велика илузија: Површност царује у времену у којем живимо

Једна од улога припала је и глумици Драгани Марић, која је у сусрет премијери говорила за "Глас Српске" о лику Мери Ен који тумачи, раду на представи, сарадњи са редитељем и остатком екипе.

* ГЛАС: Позната је чињеница да се вријеме обично успори када нешто чекамо, али четвртак и први сусрет екипе "Велике илузије" са публиком је све ближе. Шта у позоришној сали могу да очекују они који дођу на премијеру приче у режији Драгана Остојића?

МАРИЋ: Сасвим сигурно је да наша публика, до сада, није имала прилику у Народном позоришту Републике Српске, бар жанровски, погледати овакав комад. Да будем конкретнија, лудо, брзо и духовито. То је оно што публика може очекивати.

* ГЛАС: Тумачите лик младе жене Мери Ен. Ко је особа у чију сте кожу ушли користећи свој глумачки таленат?

МАРИЋ: Имала сам велику срећу да у овој представи играм Мери Ен, младу жену која се "проналази". Особу која нема јасну визију свог живота, животне ставове, једном ријечју жену која нема своје "ја". У досадашњој каријери ово ми је један од најинспиративнијих и најзанимљивијих ликова. Иако се карактерно много разликујем од лика који тумачим, било ми је симпатично бавити се њом, истраживати проблеме такве особе, а највеће задовољство ми представља то што кроз њу, на сцени, могу баш да се откачим и заиграм.

* ГЛАС: Редитељ Драган Остојић рекао је најављујући рад на овој представи да је комад настао из потребе за добрим. Недостаје ли нам више тог "доброг" у времену у којем живимо?

МАРИЋ: Гледајући људе око себе, слушајући њихове приче, лако се може закључити да не само да нам недостаје "доброг и доброте", већ ми се чини као да је у моди бити лош и негативан. У животу постоји толико дивних ствари, људи, дешавања, а ми се углавном бавимо и качимо за оно најгоре. Ријеткост је из нечијих уста чути лијепе, позитивне приче. Данас није пожељно бити добар, а требало би да је другачије.

* ГЛАС: Да ли је и љубав задесила иста судбина? У "Великој илузији" неки трагају за љубављу, неки пред њом затварају очи... Мислите ли да љубав може побиједити у свијету препуном таштине?

МАРИЋ: Као и у животу, тако и у овом комаду, ствари би биле другачије када бисмо хтјели или знали показати љубав. Када бисмо били искрени и отворени. Љубав и умјетност треба да служе човјеку, да учине свијет бољим и љепшим, а барем код нас то није тако. У свему ономе што нас окружује, брзом животу, потреби за егзистенцијом, преживљавањем, људи се служе другим средствима. На друштвеним мрежама цитирају се писци чија дјела ни не знају, без потребе да се прочита књига од почетка до краја, без жеље да се погледа представа, посјети музеј… Данас људи нису гладни знања, већ се претварају да знају, отворе страницу на нету и мисле да се тако едукује. Углавном је све површно, а у томе и јесте највећи проблем.

* ГЛАС: Текст даје много простора женском дијелу ансамбла? Каква је сарадња са осталим глумицама и колика је одговорност на вама, с обзиром да сте ви на неки начин преузеле већи дио "посла"?

МАРИЋ: То је тачно. Мало је драмских комада у којима водеће улоге играју глумице. У овој представи су то четири, које воде радњу представе и око којих се све дешава. Уз Николину Фригановић, Ању Илић и Наташу Перић, као и осталу екипу, рад на овој представи је био право задовољство. Сви ликови су интересантни, глумци одлични и вјерујем да ће се ова представа дуго задржати на репертоару.

Остојић први пут режира у Бањалуци

* ГЛАС: Каква је сарадња са редитељем?

МАРИЋ: Драган Остојић, који је режирао ову представу, прије свега је добар човјек и сарадник. Задивљујуће је са колико ентузијазма, воље и елана је дошао код нас да режира. Без дилема, потпуно одлучан и истрајан у свом циљу. И те како је умио да све то пренесе на екипу која је радила на представи, а чије ћемо резултате видјети већ након пар извођења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.