Glumac Radoslav Milenković za Glas Srpske: Nedostaje nam hrabrosti kojom su Dis i Domanović šibali moralne nakaze

Redale su se mnogobrojne uspješne uloge u pozorištu, filmovima, serijama, veliki broj odličnih režija, ali Milenković i njegovo autorsko djelo inspirisano pričama Radoja Domanovića i pjesmama Vladislava Petkovića Disa rasli su zajedno na sceni. Za "Glas Srpske" cijenjeni glumac podijelio je svoje misli o našim danima, vremenu u kojem živimo, stanju u kulturi...

* GLAS: Domanović i Dis imali bi mnogo tema za pisanje u ovom našem, po mnogo čemu, ludom 21. vijeku... Nedostaje li nam više takvih umova spremnih da realno govore o društvu i politici u kojem i sa kojom živimo?

MILENKOVIĆ: Svakom vremenu nedostaju ljudi i veliki pisci kao što su Dis i Domanović. I što su vremena u većoj meri ogrezla u pohlepu i vladavinu neznalica, utoliko je to nedostajanje velikih duhova uočljivije. Pisci i svi ostali umetnici imaju za dužnost da proniknu u stanje sveta i ljudsku prirodu i da, po prekom nalogu duha vremena, slobodno i nepotkupljivo, u svojim delima kažu najdublju istinu o svom vremenu, ne štedeći svoje savremenike radi lične koristi. Govoreći istinu, umetnici su spremni da im vlast u svakom vremenu zagorčava život. Ne odustati i ne posustati, ne pokleknuti pred preprekama svih vrsta, pred cenzurom koja je u demokratskim društvima maskirana najperfidnijim mehanizmima - to je večno isti zadatak umetnika i uvek ugrožen cilj umetnosti. Hrabrost i bespoštednost kojom su Dis i Domanović šibali moralne nakaze svoga vremena, izloženost nasilju koje su trpeli od vlasti svoga vremena i snaga kojom su podnosili sve nevolje - nama moraju biti primer kako se bori za ljudskost i slobodu i u toj borbi ni u jednom vremenu ne može biti pogodbe ni kompromisa.  

* GLAS: Prolaznost, koliko god nekad dobro, a nekad loše bilo, ne možemo zaustaviti. Od 1984. godine, od kada ste prvi put izveli ovaj komad, da li biste mogli izdvojiti nešto što se u Vama drastično promijenilo?

MILENKOVIĆ: Ono što sa ove razdaljine u vremenu prepoznajem kao najveću promenu jeste moje iznenađenje, moja zapanjenost da, uprkos nauku koji izvlačimo iz Domanovićeve i Disove satire i nakon više od jednog veka otkako su ta dela nastala, naša stvarnost može izgledati ovako rugobno, nakazno, gotovo beznadežno. Stoga, verujem da nam je ruganje jedna od malobrojnih preostalih mogućnosti da menjamo sav užas kome smo izloženi, da ismevanjem svih moralnih izobličenja našeg društva makar pokušamo da spasemo zdrav razum i ostatke onog sistema vrednosti na kome smo vaspitavani. Da u žigosanju svega negativnog, udruženi predstavom, u tom vremenu igre potražimo nadu kako život, uprkos svemu, ima nekakvog smisla i kako naredni dani, ipak, mogu biti, makar zericu, bolji od naših dana.

* GLAS: Velika imena, silom prirode, napuštaju ovaj svijet i kulturnu scenu, a situacija i način života, čini se, nemaju snagu da izrode ponovo takve ljude... U carstvu rijalitija i poplavi zabave takvog tipa, kako spasiti mladog čovjeka?

MILENKOVIĆ: Verujem da bi u tom poduhvatu spasavanja valjalo krenuti od obrazovanja i vaspitanja. Ličnim primerom svojoj deci, svojim studentima, svim svojim savremenicima moramo pokazati da zdrav razvoj i budućnost moraju počivati na zdravim osnovama. Poštujući njihovu slobodu i hrabrost, svojim studentima postavljam vrlo malo uslova. Prvi je da ambicija mora počivati na znanju, a uspeh na uloženom radu i stalnoj marljivosti. U situaciji kada takvo lično uverenje ne prati i kulturna politika i sveukupni sistem obrazovanja, dolazi do zamora, pa se rad vaspitača na svim nivoima, uprkos iskrenoj želji i naporu, neretko ispostavlja kao uzaludan trud i traćenje vremena i energije.

* GLAS: Naš narod se teško odvaja od prošlosti..., nije li vrijeme da ne gubimo sadašnjost i borimo se za uslove u kojima ćemo moći vidjeti budućnost?

MILENKOVIĆ: Da bismo razumeli svoju sadašnjost, morali bismo jako dobro upoznati svoju prošlost. To podrazumeva suočavanje sa svim zabludama i pogrešnim odlukama iz prethodnih vremena. To nije lako. Ali je neophodno. I dokle god ne budemo smogli snagu za bolnu iskrenost prema sebi i prošlosti, nećemo niti razumeti niti poštovati svoju sadašnjost i sebe u njoj, niti ćemo izgraditi zdrave temelje za budućnost. Ne bismo smeli olako da zaboravimo: i budućnost će jednom, vrlo brzo, postati neka sadašnjost...+++

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.