Глумац Јован Јовановић из Требиња о првој професионалној улози у филму: Кочић и Јован су чували један другог

Глумци и екипа која је радила на снимању филма поносни су што су били дио овог пројекта, а можда најпоноснији међу њима је млади Требињац, студент друге године Факултета драмских уметности Београд Јован Јовановић који је у овом остварењу играо своју прву улогу, лик Јована, цимера Петра Кочића у душевној болници на Губеревцу.

Талентовани Јовановић је за "Глас Српске" са задовољством говорио о свом првом професионалном глумачком искуству, улози, атмосфери на снимању, сарадњи са старијим и искусним колегама.

- Јован је седамнаестогодишњак чији је отац на ратишту, а стриц управник душевне болнице на Губеревцу који одлучује да спаси братовог сина. Из тих разлога га склања у болницу и смјешта у собу са Петром Кочићем. Они постају велики пријатељи. Оно што сам схватио из те приче о њиховом пријатељству и што је највеће у том односу је да један другог све вријеме чувају. Међутим, на крају Јован сазријева и схвата да не жели да се крије, те одлази у рат… - почиње причу млади глумац.

Стајати раме уз раме са познатим именима српског глумишта у њему је истовремено будило и понос и страх, па не крије да је првих дана снимања био уплашен и несигуран. Подршка глумачких величина помогла му је да се опусти и да свој максимум.

- Ма колико да су велики глумци, што заиста јесу, с друге стране су једноставни људи који разумију младе колеге. Имао сам подршку свих њих. Начин на који су осјетили да је та улога мој почетак и пружили ми пуну подршку учинио је да се осјетим и више него добродошлим. Највише сам снимао са Игором Ђорђевићем који је тумачио насловну улогу, Петра Кочића и Тихомиром Станићем, др Стоимировићем, који су ми били чврст ослонац. Они су ме разумјели и били добри партнери, својски су се трудили да и ја направим нешто од свега тога иако сам нови - прича Јовановић.

Атмосферу на снимању лакшом учинио му је и редитељ Горан Марковић.

- Рад са њим је невјероватан! То је човјек који све тако лако објасни, да кад уђеш у сцену и крене акција, у сваком тренутку ти је јасно шта треба да радиш. Он је као добар тренер који вам нацрта акцију, послије које немате шта да га питате. Врло пријатно и једноставно искуство - истиче он.

Његов пут до проналаска себе почео је на факултету у Подгорици гдје је студирао економију.

- Послије неког времена коначно сам одлучио да ослушнем себе, признам да економија није оно што сам ја и 2013. године одем у Београд да упишем глуму. Упознао сам глумце Радомира Николића и Софију Јуричан, и заједно смо установили да нисам спреман за пријемни. Сачекао сам годину, вратио се и након двомјесечне припреме и први пут полагао. Нисам био изабран међу првих десет - искрено прича двадесеттрогодишњи Јован.

Године 2015. покушао је поново. Звијезде су овог пута биле на његовој страни, а годину касније добија прилику да сарађује са редитељем Гораном Марковићем. Јован Јовановић једини је Херцеговац међу колегама са класе, а како каже, истина је што се прича, да се међу студентима глуме развијају јаке и нераскидиве везе, те да је класа, како их учи професор и глумац Драган Петровић Пеле, много више од појединца.

Подршка Драгана Петровића Пелета

- Драган Петровић Пеле је диван професор који на један лијеп начин гради нашу индивидуалност, његује сваког студента баш како треба. Он је као неко ко вас учи да ходате, води вас и не да вам да паднете. Нас са класе је научио да будемо породица и да је то круг повјерења и пријатељства, што много значи када учите и растете у глумца. Његова вјера у мене и подршка да играм своју прву улогу, нешто је на чему сам му посебно захвалан - истиче Јован додајући да не може ријечима описати радост што је у класи некога чије је реплике из чувеног филма "Лепа села лепо горе" небројено пута као дјечак изговарао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.