Фотографије, љекарски налази и рачуни залутали међу корицама
Бањалука - Имао сам у животу само једног правог и искреног пријатеља: књигу. Записао је великан свјетске књижевности Виктор Иго, а готово да нема човјека који с времена на вријеме не бјежи у измаштане свјетове смјештене међу корице књиге.
Царства писане ријечи - библиотеке свима омогућавају да врло брзо дођу до жељеног наслова и да у својој оази мира уживају са књижевним јунацима. Брзи темпо живота донио је и нове навике, па се чита на различитим мјестима, током краћих или дужих путовања и сл., а читаоци неријетко заборављају различите папире у књигама.
Библиотекар Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Оријана Вуковић открива да љубитељи књиге често оставе папирне трагове.
- Проналазимо рачуне, љекарске налазе, али и старе фотографије. Ученици и студенти заборављају забиљешке из којих уче, односно оно што су записивали читајући лектиру - каже Вуковићева.
Најчешће се нико не распитује за оно што је остало у књизи, али постоје и изузеци.
- Ако читаоци забораве нешто што им је потребно, неке нове рачуне или налазе од љекара зову да питају јесмо ли нашли. Ми такође сачувамо ту папирологију, а ако видимо да је нешто битно зовемо их да им кажемо шта смо пронашли - истиче Вуковићева.
Међутим, постоје и оне заборављене ситнице за које се нико у овој библиотеци није распитивао.
- Више пута смо у књигама пронашли старе фотографије, али и новије. Али нико никада није тражио да му вратимо те фотографије, без обзира на годину када су настале - примјећује Вуковићева.
Нема сумње да неки читају уз сјећање на стара времена или можда љубави из прошлости листајући фото-албуме чији дијелови заврше на полицама библиотеке.
Цицерон је говорио: "Собе без књига је слична тијелу без душе". Овом реченицом воде се сви искрени поштоваоци књижевности који сваки нови наслов схватају као авантуру. На том читалачком путу некада забораве симболичне, личне списе и врате их заједно са књигом у библиотеку.
- Пошто често читам увече прије спавања дешавало ми се да разне спискове за куповину или листу обавеза ставим као ознаку за страницу до које сам стигла. Неки од њих тако су доспијевали у библиотеку, али нешто битно никада нисам чувала међу страницама позајмљених књига - каже читалац Ања Средић.
"Књига је вреднија од свих споменика украшених сликама, рељефом и дуборезом, јер она сама гради споменике у срцу оног, ко је чита", гласи један древни египатски запис.
Паралелно са причама из књига, у националној библиотеци могу да се испричају и приче о онима који су створили знакове од папира. Само један рачун, списак дневних активности или црно-бијели снимак стар неколико деценија говоре сами за себе. И можда крију неку неиспричану, личну историју достојну пјесме, приповијетке или романа.
Штедна књижица
- Једна госпођа се јавила јер није била сигурна да ли је у књизи заборавила штедну књижицу. Заправо, она је дошла дан послије враћања књиге, а нико у међувремену није узимао тај наслов. Испоставило се да је књижицу ипак заборавила на другом мјесту - присјетила се Оријана Вуковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
