Филм приближава представу о Богу

У оквиру такмичарског дијела програма јуче су приказани филмови "Ватрено црвена" Изабеле Ламберти из Холандије, "Тишина између тонова", Роберта Виндеша из Њемачке, "Божја честица" Фионе Ђелсомина из Чешке, као и остварење "Торба" Марка Сопића из Београда.

Присутни су се посебно обрадовали радионици са актуелним добитником награде Америчке филмске академије за најбољу режију, првим Мексиканцем међу лауреатима у историји, Алфонсом Куароном. Прије радионице, Емир Кустурица уручио је Куарону "Награду за будуће филмове", најпрестижније кустендорфско признање. Описујући свој рад на филму "Потомци", Куарон је рекао је тај филм смишљен прије као есеј, него као наративни филм. Рекао је да је писању сценарија претходило обимно истраживање, иако сам никада није прочитао роман који је послужио као предложак.

- Понуђен ми је сажетак романа, отприлике пола странице текста. Премиса ми се веома допала. Одлучио сам да снимим филм о савременом хедонистичком друштву у коме је лично задовољство основна сврха постојања. Хтио сам да филм утемељим у стварности, а не да правим фантазију. То је разочарало људе који су очекивали да виде летеће аутомобиле и људе у пластичним одијелима - испричао је Куарон.

Он је рекао да је тјескобна и параноидна атмосфера која карактерише филм производ атмосфере која је влада у западном свијету у вријеме рушења Свјетског трговинског центра у Њујорку.

- Баш у том тренутку били смо на фестивалу у Торонту са филмом "И ја теби кеву". Након напада, сви летови су били отказани и недјељу дана нисмо могли да мрднемо. Клаустрофобично осјећање које је тада владало може се описати као микрокосмос хистерије - испричао је редитељ.

Велико интересовање изазвала је и пројекција омнибуса "Разговори са боговима" који тематизује девет религија. Три аутора и продуцент учествовали су у радионици: Ворик Торнтон, Бахман Гобади, Емир Кустурица и Алекс Гарсија.

Упитан да прокоментарише своју одлуку да сними филм без дијалога, Торнтон је објаснио специфичности своје домовине.

- У области у којој сам рођен имамо шест језика. У вријеме када су Британци дошли да колонизују земљу имали смо 400 језика. Сада их је остало четрдесетак. Зато сам одлучио да из филма изоставим говорни језик - казао је он.

Професор Емир Кустурица причао је о богу као о "највећем изуму човјечанства" који нам омогућава да "ствари видимо и затворених очију".

Указао је и о значају маште, чије одсуство у данашњем свијету има дехуманизујуће дејство. Чињеницу да је његов сегмент омнибуса посвећен патњи, српски редитељ објаснио је хришћанским схватањем да је патња важан извор "сазнања и препознавања". Религију је повезао са кинематографијом.

-  Филм је понекад врло близу представи о богу - сматра Кустурица.

Након дугог путовања и славни руски филмски аутор Никита Михалков стигао је на Мећавник. Михалковљев најновији филм, "Сунчаница" у суботу је проглашен за најбољи руски филм године. Михалкову је на свечаној церемонији у Москви уручена награда "Златни орао". Добродошлицу и честитке на централном тргу у Дрвенграду указали су му професор Емир Кустурица и Светолик Мића Зајц, монтажер филма.

"Сунчаница" је такође приказана јуче, а послије пројекције Михалков је одржао радионицу са свим заинтересованим учесницима.

Додјела награда

Церемонија затварања и додјеле награда биће одржана вечерас с почетком у 21 час, када ће жири уручити "Златно" и "Сребрно јаје", као и посебна признања. Клоди Осар, Аманда Невил и Алекс Гарсија погледали су 17 филмова у такмичарском дијелу и пред њима је био велики задатак да прогласе најбоље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.