Филип Давид за Глас Српске: У мањим мјестима умире све сем библиотека

Александра Глишић
Филип Давид за Глас Српске: У мањим мјестима умире све сем библиотека

Београд - Умјетност је за неке људе начин живота, од корака до корака стварају књиге, филмове, музику, слике, а сваки дан прилика је за нове изазове.

Један од таквих је и књижевник Филип Давид, аутор бројних књига, ТВ драма, филмских сценарија, захваљујући којима је власник богате колекције награда које је добијао у Србији, али и на свјетским фестивалима. Највећу медијску пажњу добио је када је прије двије године постао добитник "НИН-ове награде" за најбољу књигу, а до данас су његова дјела међу најчитанијим у Србији.

У књижевној радионици овог мајстора пера нема одмора, а за "Глас Српске" је причао о ономе што тек треба да се нађе пред читаоцима, улози писца у нашем времену и проблемима који владају на умјетничкој сцени.

- Увек постоји неки рукопис у настајању, само је питање да ли ће од тога нешто бити. Кад седнете да пишете, ипак сте нека врста почетника и не знате хоћете ли завршити посао који радите. Ту вам претходно искуство не значи много, јер се не смете понављати, али морате задржати сопствени стил - каже писац, чија је књига "Кућа сећања и заборава", за коју је добио "НИН-ову награду", до сада продата у 40.000 примјерака.

Признаје да се тек послије овог признања осјећао као књижевна звијезда, коју зову да свуда гостује, док читаоци пристижу са свих страна.

- У мањим местима по унутрашњости Србије све је замрло, нема посла, велике фирме су се угасиле, али библиотеке постоје и ту се окупљају људи. Захваљујући њима постоји културни живот и у малим срединама. Апеловао сам, кад год сам био у прилици и на власт и на оне који кроје културну политику да помогну библиотекама - истиче Давид, који је цијели живот у вези са филмском умјетношћу и креирањем програма на телевизијама.

Подсјећа да су се писци одувијек жалили да од писања тешко живе.

- И у златна времена за уметнике у бившој Југославији било је само неколико писаца који су имали велике тираже и могли од тога да живе. Већина мора да се бави неким другим пословима и тако је свуда у свету. Али писање у Србији је тежак и залудан посао. Не вреди кукати, треба радити, али бити професионални писац у нашим условима ти је тежак и врло често залудан посао. Најбоље пролазе књиге које су осредњег квалитета, са изразито кич садржајем.

Није ни најмање задовољан оним што се може погледати на ТВ мрежама у региону.

- Квалитет програма на већини телевизија је једном речју катастрофа. То се дешава јер је постао важан само рејтинг. Када погледамо ријалити програме, то је спуштање на најнижи ниво, задовољавање најпримитивнијег укуса. То се после огледа не само у култури него у нашем свеукупном животу и утиче на понашање људи - сматра писац, указујући на то да је ситуација лоша и у кинематографији, позориштима, издавачким кућама.

Управо у новим генерацијама види могућност за промјене.

- Убеђен сам да добри читачи увек пожеле да нешто напишу. Зависи само на каквој ћемо их литератури васпитавати. Није исто ако читају квалитетне књиге и забавну литературу - рекао је писац који иза себе има дјела вриједна пажње.

Не смијемо, додаје, све да заснивамо на профиту.

- Треба постојати неки културни ниво и критеријуми. Али то све пада у воду када нам кажу: "Опстаћете једино ако сами себе издржавате" - закључио је Филип Давид.

Велике издавачке куће

Што се тиче књижевности Филип Давид излаз види у оснивању издавачких кућа, које би финансирала држава.

- Требало би да буду одржани критеријуми објављујући ремек-дела светске књижевности. То је неопходно ако хоћете да се развија добар укус код публике. Данас постоје врло успешне приватне издавачке куће које су принуђене да се окрену заради и профиту - указује Давид напомињући да треба наћи златну средину између тржишта и образовања младе публике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана