“Festivala festivala”: Publika pozdravila novo čitanje “Rodoljubaca”

“Festivala festivala”: Publika pozdravila novo čitanje “Rodoljubaca” 25.07.2018 14:02 | Ratomir Mijanović

Trebinje - Na trećoj večeri 61. “Festivala festivala” izvedena je predstava “Rodoljupci” ansambla Kulturnog centra Kula.

Ovo ostvarenje nagrađeno je drugim mjestom i srebrnom plaketom na ovogodišnjem Festivalu amaterskih pozorišta Srbije.

Novo teatarsko iščitavanje vanvremenski aktuelnog “Veselog pozorja”, klasika srpske komediografije Jovana Sterije Popovića, koje na gorko satiričan način ismijava lažno i profitersko rodoljublje narodnih vođa, potpisuje reditelj Dragan Ostojić.

Za protagonistu večeri žiri trebinjske publike izabrao je glumca kuljanskog pozorišta Branislava Unginovića.

- “Rodoljupci” zahtevaju novo čitanje. Danas je vrlo delikatno pitanje ko su to rodoljupci, na koji način se odrediti prema njima. Tu jednu, kako bih rekao, devijaciju koja pogađa svakoga. Ali, čini mi se da smo danas još niži i teži u tim ludilima pogrešnog rodoljublja. Ima jedna stvar koja se često zaboravlja, a to je da je u toj predstavi, u tekstovima, Sterija govorio o razumnom rodoljublju. Znači, nije reč o tome da ono ne treba da postoji. Mi danas imamo i one koji kažu da ga treba potpuno izbrisati. Ne, ne treba! Ali se mora tačno obeležiti ko su ti pogrešni, da nas ne zavedu opet i to je neka vrsta opomene koja nas stalno prati, koja je pratila njega, izmučila ga, samog Steriju, i dugo se čekalo da taj komad izađe. Mi treba da budemo srećni što smo imali pisca koji je umeo na svoj, naš račun, a da mi to prihvatimo, da se smejemo, da sebe iskritikujemo i da se pročistimo - rekao je reditelj predstave Dragan Ostojić.


U pratećem programu “Festivala festivala” je, po praksi koja je upražnjavana i prethodnih godina, promovisana još jedna dobra knjiga - “Anegdote i crtice iz pozorišnog života”, autora profesora Milovana Zdravkovića, teatrologa iz Beograda, a u izdanju zemunskog “Festivala monodrame”.

Riječ je o anegdotama i crticama koje su, kako je objasnio Zdravkovićev novosadski kolega Zoran Đerić, ranije objavljivane u različitim izdanjima, ali i novim koje je sam autor sakupio budući da je bio njihov svjedok, odnosno od 19. vijeka do danas.
- U pitanju su najrazličitiji vidovi pozorišnog života koji su sakupljeni, od anegdota vezanih za glumce, preko upravnika i direktora pozorišta, reditelja, ali je akcenat na glumcima koji su bili i najpodatniji za tako jednu vrstu opisivanja zato što su bili ljubitelji tog nekog vanscenskog života, kao što su pozorišni bife i kafana.

- Tako ima i toga što bi se danas moglo nazvati boemskim životom, a u takvom jednom neformalnom odnosu ispričane su brojne anegdote i sačuvane od zaborava - kazao je Đerić.
On je napomenuo da knjiga ima ambicije da predoči ono što je bila svakodnevica naših pozorišnih ljudi, a vezana je upravo za istoriju Srpskog narodnog pozorišta, Narodnog pozorišta, dva vijeka unazad.


Sam autor, teatrolog Milovan Zdravković, objasnio je da je, istražujući kao profesor istoriju pozorišta, nailazio na različite zanimljivosti iz pozorišnog života koje su ga ponukale da najprije počne o tome razmišljati, a onda i da sve to objedinjuje.
- Onda sam, u prvoj knjizi koju sam uradio - “Pozorišni život Zemuna u 19. veku”, u jednom separatu, stavio neke anegdote koje na neki način ilustruju vreme nastanka srpskog pozorišta. Kako me je to zaintrigiralo - krenuo sam sve i da beležim i slušam sve ono što se dešava oko scene i na sceni pošto sam ceo život u pozorištu - objasnio je Zdravković.

O festivalu

“Festival festivala” je zamišljen kao smotra dramskih amatera sa područja država bivše Jugoslavije. U ovih  sedam večeri predstaviće se pobjednici republičkih festivala dramskih amatera iz Republike Srpske, Federacije BiH, Srbije, Crne Gore, Makedonije i Hrvatske.

Ovogodišnji  “Festival festivala”  počeo je predstavom  “Hoću kući” Pozorišta mladih iz Tuzle, rađenoj po motivima dramskog teksta Ljudmile Razumovske, a u režiji Adnana Mujkića. “Festival festivala” se održava pod pokroviteljstvom grada Trebinja, a izvršni producenti su Kulturni centar Trebinje, Muzej Hercegovine i Centar za informisanje i kulturu.



© Glas Srpske 2012 ISSN 2303-7385 | Impresum | Marketing | Kontakt | Latinica | Ćirilica