“Фестивала фестивала”: Публика поздравила ново читање “Родољубаца”

“Фестивала фестивала”: Публика поздравила ново читање “Родољубаца” 25.07.2018 14:02 | Ратомир Мијановић

Требиње - На трећој вечери 61. “Фестивала фестивала” изведена је представа “Родољупци” ансамбла Културног центра Кула.

Ово остварење награђено је другим мјестом и сребрном плакетом на овогодишњем Фестивалу аматерских позоришта Србије.

Ново театарско ишчитавање ванвременски актуелног “Веселог позорја”, класика српске комедиографије Јована Стерије Поповића, које на горко сатиричан начин исмијава лажно и профитерско родољубље народних вођа, потписује редитељ Драган Остојић.

За протагонисту вечери жири требињске публике изабрао је глумца куљанског позоришта Бранислава Унгиновића.

- “Родољупци” захтевају ново читање. Данас је врло деликатно питање ко су то родољупци, на који начин се одредити према њима. Ту једну, како бих рекао, девијацију која погађа свакога. Али, чини ми се да смо данас још нижи и тежи у тим лудилима погрешног родољубља. Има једна ствар која се често заборавља, а то је да је у тој представи, у текстовима, Стерија говорио о разумном родољубљу. Значи, није реч о томе да оно не треба да постоји. Ми данас имамо и оне који кажу да га треба потпуно избрисати. Не, не треба! Али се мора тачно обележити ко су ти погрешни, да нас не заведу опет и то је нека врста опомене која нас стално прати, која је пратила њега, измучила га, самог Стерију, и дуго се чекало да тај комад изађе. Ми треба да будемо срећни што смо имали писца који је умео на свој, наш рачун, а да ми то прихватимо, да се смејемо, да себе искритикујемо и да се прочистимо - рекао је редитељ представе Драган Остојић.


У пратећем програму “Фестивала фестивала” је, по пракси која је упражњавана и претходних година, промовисана још једна добра књига - “Анегдоте и цртице из позоришног живота”, аутора професора Милована Здравковића, театролога из Београда, а у издању земунског “Фестивала монодраме”.

Ријеч је о анегдотама и цртицама које су, како је објаснио Здравковићев новосадски колега Зоран Ђерић, раније објављиване у различитим издањима, али и новим које је сам аутор сакупио будући да је био њихов свједок, односно од 19. вијека до данас.
- У питању су најразличитији видови позоришног живота који су сакупљени, од анегдота везаних за глумце, преко управника и директора позоришта, редитеља, али је акценат на глумцима који су били и најподатнији за тако једну врсту описивања зато што су били љубитељи тог неког вансценског живота, као што су позоришни бифе и кафана.

- Тако има и тога што би се данас могло назвати боемским животом, а у таквом једном неформалном односу испричане су бројне анегдоте и сачуване од заборава - казао је Ђерић.
Он је напоменуо да књига има амбиције да предочи оно што је била свакодневица наших позоришних људи, а везана је управо за историју Српског народног позоришта, Народног позоришта, два вијека уназад.


Сам аутор, театролог Милован Здравковић, објаснио је да је, истражујући као професор историју позоришта, наилазио на различите занимљивости из позоришног живота које су га понукале да најприје почне о томе размишљати, а онда и да све то обједињује.
- Онда сам, у првој књизи коју сам урадио - “Позоришни живот Земуна у 19. веку”, у једном сепарату, ставио неке анегдоте које на неки начин илуструју време настанка српског позоришта. Како ме је то заинтригирало - кренуо сам све и да бележим и слушам све оно што се дешава око сцене и на сцени пошто сам цео живот у позоришту - објаснио је Здравковић.

О фестивалу

“Фестивал фестивала” је замишљен као смотра драмских аматера са подручја држава бивше Југославије. У ових  седам вечери представиће се побједници републичких фестивала драмских аматера из Републике Српске, Федерације БиХ, Србије, Црне Горе, Македоније и Хрватске.

Овогодишњи  “Фестивал фестивала”  почео је представом  “Хоћу кући” Позоришта младих из Тузле, рађеној по мотивима драмског текста Људмиле Разумовске, а у режији Аднана Мујкића. “Фестивал фестивала” се одржава под покровитељством града Требиња, а извршни продуценти су Културни центар Требиње, Музеј Херцеговине и Центар за информисање и културу.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица