Џо Блејдс: Пјесников ум никад није зао

Џо Блејдс:  Пјесников ум никад није зао 06.05.2010 20:00 | Марина Хрваћанин

Ништа на свијету не доноси већу добробит човјеку као његова вјера у поезију, јер ум једног пјесника никад није зао.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" канадски пјесник Џо Блејдс, који је у сриједу на бањолучком Филолошком факултету одржао предавање о канадским пјесницима и говорио своју поезију.

* ГЛAС: Пјесник сте, али повремено радите и као новинар – колико се та два занимања прожимају у Вашем животу?

БЛЕЈДС: Не бих баш рекао да сам новинар, иако пишем за много магазина. Пишем рецензије или колумне, а понекад и извјештаје са мојих путовања, са разних интернационалних дружења пјесника, представљања своје поезије или утиске из неких земаља које сам посјећивао. То је такође лијеп посао, али у медијима постоје оквири ваше креативности. Пјесник има много више слободе.

* ГЛAС: Шта је у Вама пробудило писца?

БЛЕЈДС: Почео сам да пишем као тинејџер јер сам много читао и морао сам то негдје да избацим. Читао сам ауторе "Беат" генерације, Фроста и Гинсберга, и јако су ме инспирисали. Међутим, требало је много храбрости да то неком покажем. Тек када сам упознао неке друге људе који пишу поезију и када су ми показали своје пјесме, охрабрио сам се и по њиховим реакцијама схватио сам да имам "оно нешто".

* ГЛAС: Како видите однос писца и стварности? Колико је поезија рефлекс дневне политике?

БЛЕЈДС: Све је индивидуално. Поезија може да буде везана за стварност и уопште не мора да буде. Не мислим да писца и поезију обликује стварност, а ни обрнуто, мислим да је креативност кључни појам, јер неки људи имају свој унутрашњи свијет, утицајнији од објективне стварности. У историји је много примјера људи који су фантастични пјесници, а који нису школовани. То говори довољно о томе да стварност може и не мора да утиче на пјесника. A што се тиче политике, дефинитивно видим њен утицај на поезију, и код себе и код неких других писаца, али постоје и они на које политика никад није утицала.

* ГЛAС: Неко вријеме сте провели на Балкану. Шта Вас је довело у ове крајеве?

БЛЕЈДС: Предавао сам на Универзитету у Источном Сарајеву 2006. године. Све је почело 2004. године када су ме позвали на Сајам књига у Београд да представим своју књигу која је преведена на српски језик – "Пјесме из Казамата". Дошао сам поново у прољеће 2006. године како бих урадио промотивну турнеју, и када сам је радио у Сарајеву, позвали су ме да предајем на Одсјеку за англистику. Остао сам из чисте радозналости – да видим шта ће да се деси. Иначе сам више пута долазио у Београд, Ниш и Сарајево.

* ГЛAС: Како видите присуство српске културе у Канади? Колико тамошњи читаоци прате српску књижевност?

БЛЕЈДС: У Канади постоји много националних мањина, између осталог и Срба, који се ради очувања своје културе у енглеском и француском говорном подручју држе својих културних центара. Због тога је српска култура прилично затворена за канадску јавност и углавном се шири преко познанства.

* ГЛAС: Како видите будућност књиге у односу на модерне технологије? Да ли интернет помаже или одмаже писаној ријечи?

БЛЕЈДС: С обзиром на то да пишем поезију више од 30 година, "дружио" сам се и са оловком, и са писаћом машином, и са компјутером. Интернет може само да помогне ширењу писане ријечи. Није битно да ли је књига штампана или у електронском издању – битно је да њен садржај нађе свој пут до читаоца. Са интернетом имате могућност бесконачног дијељења и размјене информација, са људима у свим крајевима свијета гдје постоји интернет конекција. Књига је фантастичан поклон, и због тога мислим да ће увијек бити штампаних књига. Лијепо их је поклонити, добити, мирисати, осјетити папир под прстима док читате пјесму.

Биљежнице

На својим бројним путовањима "узрокованих" поезијом и догађајима везаним за њу, Џо Блејдс биљежи моменте који на њега оставе посебан утисак.

- У њима се нађе стварно свашта – од пјесме до тоалет-папира и различитих флајера. Те биљежнице су мој главни извор инспирације и служе као неки "продужетак" моје меморије - каже Блејдс.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица