Душка Кликовац Језик врви од грешака

Дејан Вујанић
Душка Кликовац Језик врви од грешака

БЕОГРAД - Бирократски језик је скројен по мери манипулације људима; тако да много говори, а мало каже - нарочито да прећути оно најважније - да свог носиоца представи као образованог и компетентног, да искаже његов друштвени статус и моћ.

Ово је за "Глас Српске" рекла лингвисткиња Душка Кликовац, која се у својој књизи "Језик и моћ" бавила варијететима српског језика – различитим видовима које он добија у зависности од тога у којој се области употребљава, у каквој прилици, да ли се њиме говори или пише.

Према њеним ријечима, језик који исказује моћ говорника је дистанциран у односу на саговорника, односно читаоца и различит од свакодневног, уобичајеног, "природног" начина изражавања.

- То се постиже различитим средствима. У граматичка средства спадале би пре свега употреба глаголских именица уместо глагола. На пример, кад се каже "Температура је била у паду", уместо "Температура је пала" или, још боље, "Захладнело је". Карактеристична је и употреба пасива уместо актива. На пример, "Казна је изречена" уместо "Судија је изрекао казну" - рекла је Душка Кликовац.

Моћ се, додала је она, може изразити и лексички – употребом претенциозних, слабије разумљивих ријечи, често страног поријекла. Навела је примјер из ординације када докторка каже "Ми максимално форсирамо здравствено-просветни рад", умјесто "Ми се у највећој мери трудимо да болесника образујемо", као и употребом општијих појмова умјесто конкретних (нпр. "путничко возило" умјесто "аутомобил").

- Језик администрације (државне управе) нарочито тежи да се разликује од уобичајеног начина говора, односно писања – тако што користи изузетно дуге реченице, што се готово уопште не користи заменицама, што врви од интерпункцијских грешака, што избегава да реченице надовеже на уобичајен начин (спојним речима) - истакла је Душка Кликовац.

Окривљени у активу

Aнализирајући једно судско рјешење којим се окривљеном налаже да плати казну за саобраћајни прекршај, Кликовац је утврдила да су пасивне реченице резервисане за носиоца власти – који, на тај начин, стиче статус невидљиве и недодирљиве, дакле неприкосновене силе. Према њој, та позиција је битно другачија од позиције окривљеног, коме се глаголима у активу, дакле јасно и недвосмислено, приписује све што је згријешио.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана