Dragoslav Todorović, reditelj: Bez pozorišta za djecu nema ni teatra za odrasle
Banjaluka - Ako mi u pozorištu uradimo pravu stvar, onda svako izvlači poruku. Slažem se u potpunosti sa Džonom Fordom koji je rekao: "Ja kada hoću da pošaljem poruku, pošaljem telegram." Nisu poruke važne, važna je suština koju su djeca ili odrasli izvukli iz komada.
Počeo je ovako priču o komadu "Ivica i Marica", po tekstu poznatog pisca za djecu, reditelj iz Beograda Dragoslav Todorović, koju će na sceni svojim talentom ispričati ansambl Dječijeg pozorišta RS. Izvođenjem ove predstave sutra u 19 časova u ovom teatru biće obilježen i jubilej, 300. premijera.
Ono što mu se najviše dopalo u načinu na koji je Dejan Aleksić napisao priču inspirisanu poznatom bajkom, ističe da su duhovitost i mudrost.
- Aleksić je uveo Čvorka i Čvorkicu. Čvorak počinje i završava celu stvar i provlači se kao jedna crvena nit kroz priču. Nema jedna veštica, već tri veštice i malčice i straha, što i treba u bajkama da bude. Dosta je smešnih i duhovitih scena, ali ja bih istakao ove duhovite, jer je duhovitost mudrija i bolja - smatra Todorović.
Aleksić je izbjegao socijalni kontekst, pa se na kraju predstave čuje glas oca koji traži svoju djecu koja su se izgubila u šumi.
- Nema one surovosti koje je ranije bilo dosta u bajkama. Ta surovost trebalo je da pokaže zlo i lošu stranu naspram dobra, a mi vrlo dobro znamo da je već dugo sve strašno sivo, sivo, ne treba da bude sečenja glave da bi nam to dokazali - priča reditelj, dodajući da u ovoj bajci toga nema, te da je suština da djeca mogu da razluče dobro i zlo.
Postavljajući komad na scenu, trudi se da likovi i odnosi među likovima budu vrlo jasni.
- Jer, ako su oni jasni, onda je i razvoj događaja mnogo bolji.
Tako gledam da svi oni roditelji koji dođu, nemaju potrebe da uguraju decu u pozorište i da idu napolje da puše cigaretu - priča Todorović.
Rad sa ansamblom Dječijeg pozorišta RS za njega je, kao i za mnoge reditelje, izuzetan događaj i užitak. Ovaj put uloge su ostvarili Ivan Perković, Đurđa Vukašinović, Duško Mazalica, Svjetlana Andrić, Đorđe Janković, Aleksandar Blanić, Snežana Milidrag, Ana Anđelić i Zorana Šuman.
- Vrlo retko mi se u životu desilo da sam za nedelju dana uspeo sa jednim ansamblom da postavim komad, a posle smo imali mnogo vremena da fino dograđujemo, šmirglamo, glancamo to delo koje smo uradili. Mislim da je to jedna kapa dole ansamblu koji je, ponavljam, jedan od retkih koji ravnopravno može da igra i sa lutkom i na živo, a to se vidi i po repertoaru i nagradama koje je ova kuća dobila - naglasio je on.
Čovjek koji je svoj radni vijek posvetio radu u pozorištu kaže da bi bez pozorišta za djecu, pozorišta za odrasle bila prazna. Govorio je i o nekvalitetnim medijskim sadržajima kojima su izloženi mladi ljudi.
- To je strašno. To je dno u svakom pogledu, ne samo zbog onoga što se prikazuje, već šta ti ljudi izgovaraju. Nažalost, ni u Srpskoj, kao ni u Srbiji nemamo zakonske uredbe da takvo nešto ne može da postoji. Jer kada vidite to, onda shvatite da sve može, a kad vidite da sve može, onda shvatite da smo blizu pakla - ističe Todorović.
Kultura, dodaje, ne postoji bez mecenstva, a prvo se siječe na kulturi i prosvjeti.
- I seče se do besvesti. U Srbiji ima više izbora zbog većeg broja pozorišta, ali procenat je isti - zaključio je on.
Izuzetni ljudi
Todorović je istakao da su svi ljudi koji rade u teatru veoma bitni, ali nije mogao da ne izdvoji dvoje ljudi zaposlenih u Dječijem pozorištu RS koji su na njega ostavili poseban utisak
- Ovo pozorište poseduje dva izuzetna čoveka, a to su krojačica Ljilja Šiniković i majstor lutkar Zoran Bjelošević. Ja odavno nisam sreo takve ljude. Oboje su pred penzijom, ali rade sa takvim veseljem, tako stručno, virtuozno. Oni rade od jutra do mraka, što ne znači da sporo rade, naprotiv, oni brdo posla urade - kazao je reditelj.
Saradnja sa studentima
Na Fakultetu primenjene umetnosti u Beogradu Todorović predaje lutkarstvo studentima scenografije i kostimografije i trudi se da ih što više uvodi u posao, pa je neke od njih pozivao da sarađuju zajedno na predstavama. Tako je i na ovoj kostimograf, scenograf i kreator lutaka njegova bivša studentkinja Irina Somborac.
- Gledam da im otvorim što više prozora i vrata. Posle nekoliko uvodnih predavanja, program koji sam im napravio je praktičan, oni moraju da naprave dve lutke i, iako nemaju radionice, prave čuda. Ovo je četvrta predstava na kojoj radimo Irina i ja - objasnio je Todorović i dodao da se trudi da svoje studente preporučuje i drugim rediteljima za saradnju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
