Драгаш - човјек са два срца Александра Глишић

Александра Глишић
Драгаш - човјек са два срца Александра Глишић

Бањалука - "Облик неизрецивог - Дјело и заоставштина Слободана Драгаша" књига је која се појавила поводом деценије од смрти славног бањалучког сликара, а јуче је промовисана у Народној и универзитетској библиотеци РС.

Аутор дјела о легенди бањалучке ликовне сцене је Вања Шмуља, која каже да је ово друга књига која излази из Одјељења библиотека цјелина и легата националне библиотеке и којом се ова институција показала као институција достојна поклона и указаног повјерења.

- Збирка коју нам је Слободан Драгаш завјештао је стручно обрађена и доступна корисницима за рад у читаоници - и то је први корак и прва обавеза коју смо преузели и испунили. Даље, стручни рад са оваквим колекцијама подразумијева публиковање библиографије и заоставштине из легата и популарисање, како саме збирке, тако и свеукупног дјела легатора - рекла је Шмуља.

Објашњава да поред основних биографских података, понеке фотографије из личних архива, кратког стручног осврта на Драгашев рад и културну сцену ондашње Бањалуке, ту се још говори и о легатима завјештаним институцијама културе.

- Трагови о културном животу града записани на маргинама ових књига, било у виду Драгашевих записа, било у виду посвета писаних њему као пријатељу, мештру, сапатнику, Сизифу, човјеку од камена или човјеку са два срца, чине овај легат једном од значајнијих колекција Завичајне збирке - истиче аутор књиге.

На промоцији су говорили и проф. др Љиљана Шево, проф. др Младен Шукало и мр Ренато Ракић.

Шукало је подсјетио да се крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог вијека културна сцена Бањалуке почела битно мијењати, као и на чињеницу да је Драгаш представљен на изложби "Десет младих умјетника" 1987. године.  

- Слободан Драгаш је својим животом, дјелом и поетиком савременик токова које данас најчешће означавамо као постмодернистичка. Можда је тематски оквир био битан за његов укупни умјетнички израз. Еротским темама, гдје је тјелесност најдоминантнији модел, вјероватно највише одговара скулптуралност - истакао је Шукало.

Слободан Драгаш је рођен 1957. године у Бањалуци, Школу примијењених умјетности завршио је у Сплиту 1978. године, а Академију ликовних умјетности (одсјек вајарство) у Сарајеву 1982. Осим сликарством и вајарством, бавио се и графичким дизајном. Водио је вајарске курсеве, учествовао у бројним колонијама и својим педагошким ангажовањем утицао на многе младе умјетнике. Преминуо је 2006. године на Војномедицинској академији у Београду, послије дугогодишње болести срца. Остаће упамћен и по томе што је служио младим талентима и борио се за ликовни идентитет града.

Скулптуре

- Умјетничка опредјељења Слободана Драгаша нису могла доћи директно под удар квазиморалистичких интерпретација управо што је импресионизам ослободио скулптуру механичке вјеродостојности као што је сликарство ослобођено уплива фотографске сличности. Чак су ти поступци дјелотворнији у скулптури него на цртежу или слици - рекао Младен Шукало.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана