Dragan Lakićević: Branko i Njegoš su naš novi početak

Dragan Lakićević: Branko i Njegoš su naš novi početak 12.09.2011 20:00 | Mirna Pijetlović

Branko je pesnički simbol mladosti, gde se izjednačuju život i pevanje. On je početak naše novije poezije, koja se rađa u epohi Vuka i Karađorđa. Posle dva ogromna klasična toka - srednjovekovne i epske usmene poezije, rađaju se Branko i Njegoš. Mi u njima vidimo svoj novi početak, i kad ih osećamo kao pojedinci i kad ih doživljavamo kao narod.

Rekao je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" književnik Dragan Lakićević, koji je ovogodišnji dobitnik nagrade "Pečat varoši sremskokarlovačke", koju dodjeljuje "Brankovo kolo" u Sremskim Karlovcima.

- Svako kog znam Branka zna napamet, i to više iz lične memorije nego iz škole. Njegov spoj radosti i tuge uzbuđuje svakoga. Svaki mladi čovek misli da Branko peva baš o njemu, a pesnici donekle ostaju zauvek mladi. Nesvesno, nama se i sad čini da su svi docniji pesnici (recimo imenjaci - Branko Ćopić i Branko Miljković) naslednici Branka Radičevića - rekao je Lakićević.

* GLAS: Kakav za Vas ima značaj nagrada "Pečat varoši sremskokarlovačke" i koliko su nagrade uopšte podsticajne za književnike?

LAKIĆEVIĆ: Svakom poslu, pogotovo ličnom poduhvatu, naročito umetničkom stvaranju - potrebno je priznanje. Kad sazna i za jednog čitaoca, pesniku to znači. Mi i pišemo za jednog - nepoznatog (Raičković je to lepo rekao: "Ja ne pišem ovo za tebe i njega, već za onog što će doći posle svega.") Književnu nagradu daju institucije, o tome odlučuje više ljudi - priznanje se čini šire i veće. Nagrada više znači mlađem čoveku, mada vidim da se i starci njima raduju i zbog njih pate. Moj slučaj je, čini mi se, mirniji: kad nagradu dobijem, verujem da sam je zaslužio, kad dobije drugi - verujem da je on zaslužio. Ova nagrada se divno zove: sve tri reči daju utisak pripadanja jednoj lepoj tradiciji. Nagradu čine i njeni dobitnici - kad sam je dobio, ja sam im se pridružio.

* GLAS: Nagradu ste dobili za zbirku poezije "Snežni vrt". Šta Vas je, u stvari, inspirisalo da je napišete?

LAKIĆEVIĆ: Pesnička zbirka "Snežni vrt" pripada takozvanoj redovnoj poeziji, koja je, kao neobavezan lirski dnevnik, nastala u dve-tri godine. Ove pesme pokrenula je moja osetljivost toga doba (2007-2010). Moju lirsku osetljivost uvek započinje neki ritam koji pre bira mene, nego što ja tražim njega. Kad su se pesme skupile i probrale, video sam da u njima, opet, dominiraju boja i čarolija snega koja je okvir i muzika cele moje lirike. Snežni svet učinio mi se kao vrt u kojem se nalazi i moje biće i moj život: Beograd, svako njegovo drvo i lice. Kriknuo sam ponešto i iz žalosne stvarnosti i iz uzvišene duše. Možda ova knjiga predstavlja odjek moje prve knjige "Između nas zima", koju je pre trideset i pet godina objavila Matica srpska.

* GLAS: Između ostalih, napisali ste i knjigu "Štap patrijarha Pavla". Šta je za Vas značilo pisanje te knjige?

LAKIĆEVIĆ: Pomalo se razumem u narodnu književnost, pa i u usmene legende. Znajući dobro legende o Svetom Savi, napisao sam i jednu zbirku svojih legendi pod naslovom "Štap Svetog Save". One su gdekad gotovo narodne, a gdekad se pomeraju ka umetničkoj priči i nadgradnji: Svetog Savu vidimo u našem dobu i svetu, ne samo u duhu. Potom sam napisao "Kosovske legende", a kad se upokojio Njegova svetost patrijarh Pavle, mnoge anegdote o njemu preoblikovale su se u legende. Najviše stoga što je u jednom razdoblju našeg života i naše istorije - s mnogo poraza i propadanja vrednosti, naš Patrika bio primer srpske i pravoslavne i opšteljudske uzornosti, čistote, svetlosti, bezgrešnosti, kojoj težimo i kao ljudi i kao narod i onda kad smo u najvećim iskušenjima. Zar se sad ne čini legenda - da je takav uopšte postojao? Ako je postojao on, postojali smo i mi. I bili smo ljudi - na njegov i na Božji poziv! Otud "Štap patrijarha Pavla", koji je on nasledio od Svetoga Save.

Planovi

* GLAS: Kakvi su Vam planovi, spremate li neku novu knjigu?

LAKIĆEVIĆ: Pesnik se uvek više nada u budućnost - i to je naša srodnost sa Brankom Radičevićem. Verujemo da ćemo tek napisati ono najbolje, pa i da će se tek roditi naši najbolji čitaoci i tumači. Moji planovi za skoriju budućnost vidljivi su na planu proze, a sasvim neizvesni i tajanstveni u smeru poezije. Zato od poezije više očekujem.



© Glas Srpske 2012 ISSN 2303-7385 | Impresum | Marketing | Kontakt | Latinica | Ćirilica