Dragan Jovanović Danilov, dobitnik nagrade Kočićevo pero, za Glas Srpske: Digitalna misao potisnula magiju maštanja
Požega - Čitanje je danas zamenjeno pretraživanjem. A zapravo u vreme interneta knjiga bi trebalo da nas uči kako da budemo sami sa sobom i da spoznamo ko smo zapravo. Živimo u doba kada književnost više nema onaj autoritet koji je nekada imala, nema monolitne čitalačke publike, koja čita određene pisce.
Ovako o knjigama u 21. vijeku razmišlja književnik Dragan Jovanović Danilov iz Požege, koji je dobio nagradu "Kočićevo pero" za ljeto 2017, čime je obogatio svoju riznicu vrijednih priznanja.
Nagrada koju dodjeljuje Zadužbina "Petar Kočić" Banjaluka - Beograd pripala mu je za roman "Šta sneg priča" u izdanju zrenjaninske "Agore".
- Internet je zamenio ediciju, što je jako, jako loše. Ključno pitanje danas je pitanje čitanja u elektronskom dobu. Digitalna misao je potpuno potisnula magijsku misao. Publika se razbila, danas svaki pisac mora da se bori na svoj način za čitaoce. Još je gora situacija sa poezijom, jer ona svuda u svetu trenutno živi u malim krugovima. Ali uprkos svemu duboko verujem u budućnost knjige - kaže Danilov.
Raduje ga što je poslije brojnih pjesničkih knjiga i priznanja koja je dobio za njih i romanima uspio da osvoji čitaoce i stručne žirije. Za prethodni roman "Talasi beogradskog mora" dobio je dvije nagrade, "Momo Kapor" i "Laza Kostić". Roman je doživio dva izdanja, a preveden je na engleski i makedonski jezik.
- Nagrada "Kočićevo pero" za mene predstavlja jednu zaista okrepljujuću podršku. Zahvalan sam Zadužbini "Petar Kočić" jer je ovo priznanje već od samog početka uspelo da preraste provincijalni usud. Za mene je mnogo prijatnije dobiti nagradu "Kočićevo pero" nego NIN-ovu nagradu. Prva priziva ime jednog velikog pisca, a druga, koja je mnogo "pala" u posljednje vreme, priziva nedeljne informativne novine - ukazuje Danilov.
Za ovog pisca nagrade su samo posljedica posvećenog bavljenja književnošću.
- Svaki pisac treba da obrađuje vlastiti književni vrt, a najveća nagrada su, naravno, čitaoci. Velikom nagradom smatram i ozbiljne tekstove koji se pojavljuju o mojim romanima, a već nekoliko tekstova objavljeno je u srpskim književnim časopisima. A na kraju krajeva svako čitanje jedne knjige jeste susret dva iskustva, susret iskustva pisca i iskustva čitaoca - smatra Danilov.
Roman "Šta sneg priča" urednik "Agore" Nenad Šaponja ocijenio je kao "sagovornika" kultne knjige "Ljudi govore" Rastka Petrovića.
- Šaponja je u svojoj recenziji lucidno uočio tu vezu sa Petrovićevim romanom. U mom romanu se zaista govori, a sama reč govoriti je zapravo najznačajniji glagol. Svi ostali glagoli u poređenju sa tim su sporedni - priča književnik koji je kompletnu radnju romana smjestio u voz koji putuje od Požege do Beograda.
Za sebe kaže da je "lečeni Požežanin", mnogo vremena je proveo u vozu, a kada je započinjao roman, zaključio je da zna više o vozovima nego što Balzak zna o Parizu.
- Odlučio sam da pišem o tom putovanju vozom dok napolju sve vreme pada sneg i besni mećava. To mene i moju knjigu na neki način dovodi u vezu sa Petrom Kočićem jer on ima svoju, možda najbolju priču koja se zove "Kroz mećavu" - ističe Danilov.
Kao dugogodišnji putnik voz doživljava kao scenu gdje ljudi govore.
- U vozu sam pročitao brdo knjiga, napisao mnoštvo knjiga, saslušao ogroman broj priča. Tu se ljudi otvore i izgovaraju neke reči i rečenice koje nikada možda ne bi izgovorili na nekom drugom mestu. To je bila moja zlatna žica i otuda je svet koji sam oslikao u ovom romanu zapravo za mene bio neizbežan - objašnjava pisac.
Priče njegovih književnik junaka tiču se politike, odnosa muškarca i žene i svega onoga što zanima sve ljude.
- Ništa nije važnije od priče o odnosu muškarca i žene. Međutim, u ovom romanu se vidi koliko se taj odnos menja u 21. veku i komplikovaniji je nego ikada ranije. Glavni mamac za čitaoce ove knjige je priča, a kroz nju sam najviše oslikao promašene i nesrećne ljude koji su se našli zajedno na putovanju - kaže Danilov.
Najavljuje da će čitaoci uskoro moći da čitaju njegova nova djela, knjigu autopoetičkih eseja i knjigu kritika, odnosno kritičkih tekstova o najvećim srpskim slikarima.
Kočićeve groteske
- Ovih dana vrlo strastveno čitam priče Petra Kočića i fascinira me to uobličenje grotesknog kod njega, uvek je to pokušaj da se obuzda ono demonsko u svetu. Njegove priče su neka vrsta latentnih groteski koje nisu hladne kao kod Franca Kafke već su to neke tople groteske koje zrače u pravcu ljudskog srca - kaže Dragan Jovanović Danilov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
