Драган Јовановић Данилов, добитник награде Кочићево перо, за Глас Српске: Дигитална мисао потиснула магију маштања

Александра Глишић
Драган Јовановић Данилов, добитник награде Кочићево перо, за Глас Српске: Дигитална мисао потиснула магију маштања

Пожега - Читање је данас замењено претраживањем. А заправо у време интернета књига би требало да нас учи како да будемо сами са собом и да спознамо ко смо заправо. Живимо у доба када књижевност више нема онај ауторитет који је некада имала, нема монолитне читалачке публике, која чита одређене писце.

Овако о књигама у 21. вијеку размишља књижевник Драган Јовановић Данилов из Пожеге, који је добио награду "Кочићево перо" за љето 2017, чиме је обогатио своју ризницу вриједних признања.

Награда коју додјељује Задужбина "Петар Кочић" Бањалука - Београд припала му је за роман "Шта снег прича" у издању зрењанинске "Агоре".

- Интернет је заменио едицију, што је јако, јако лоше. Кључно питање данас је питање читања у електронском добу. Дигитална мисао је потпуно потиснула магијску мисао. Публика се разбила, данас сваки писац мора да се бори на свој начин за читаоце. Још је гора ситуација са поезијом, јер она свуда у свету тренутно живи у малим круговима. Али упркос свему дубоко верујем у будућност књиге - каже Данилов.

Радује га што је послије бројних пјесничких књига и признања која је добио за њих и романима успио да освоји читаоце и стручне жирије. За претходни роман "Таласи београдског мора" добио је двије награде, "Момо Капор" и "Лаза Костић". Роман је доживио два издања, а преведен је на енглески и македонски језик.

- Награда "Кочићево перо" за мене представља једну заиста окрепљујућу подршку. Захвалан сам Задужбини "Петар Кочић" јер је ово признање већ од самог почетка успело да прерасте провинцијални усуд. За мене је много пријатније добити награду "Кочићево перо" него НИН-ову награду. Прва призива име једног великог писца, а друга, која је много "пала" у посљедње време, призива недељне информативне новине - указује Данилов.

За овог писца награде су само посљедица посвећеног бављења књижевношћу.

- Сваки писац треба да обрађује властити књижевни врт, а највећа награда су, наравно, читаоци. Великом наградом сматрам и озбиљне текстове који се појављују о мојим романима, а већ неколико текстова објављено је у српским књижевним часописима. А на крају крајева свако читање једне књиге јесте сусрет два искуства, сусрет искуства писца и искуства читаоца - сматра Данилов.

Роман "Шта снег прича" уредник "Агоре" Ненад Шапоња оцијенио је као "саговорника" култне књиге "Људи говоре" Растка Петровића.

- Шапоња је у својој рецензији луцидно уочио ту везу са Петровићевим романом. У мом роману се заиста говори, а сама реч говорити је заправо најзначајнији глагол. Сви остали глаголи у поређењу са тим су споредни - прича књижевник који је комплетну радњу романа смјестио у воз који путује од Пожеге до Београда.

За себе каже да је "лечени Пожежанин", много времена је провео у возу, а када је започињао роман, закључио је да зна више о возовима него што Балзак зна о Паризу.

- Одлучио сам да пишем о том путовању возом док напољу све време пада снег и бесни мећава. То мене и моју књигу на неки начин доводи у везу са Петром Кочићем јер он има своју, можда најбољу причу која се зове "Кроз мећаву" - истиче Данилов.

Као дугогодишњи путник воз доживљава као сцену гдје људи говоре.

- У возу сам прочитао брдо књига, написао мноштво књига, саслушао огроман број прича. Ту се људи отворе и изговарају неке речи и реченице које никада можда не би изговорили на неком другом месту. То је била моја златна жица и отуда је свет који сам осликао у овом роману заправо за мене био неизбежан - објашњава писац.

Приче његових књижевник јунака тичу се политике, односа мушкарца и жене и свега онога што занима све људе.

- Ништа није важније од приче о односу мушкарца и жене. Међутим, у овом роману се види колико се тај однос мења у 21. веку и компликованији је него икада раније. Главни мамац за читаоце ове књиге је прича, а кроз њу сам највише осликао промашене и несрећне људе који су се нашли заједно на путовању - каже Данилов.

Најављује да ће читаоци ускоро моћи да читају његова нова дјела, књигу аутопоетичких есеја и књигу критика, односно критичких текстова о највећим српским сликарима.

Кочићеве гротеске

- Ових дана врло страствено читам приче Петра Кочића и фасцинира ме то уобличење гротескног код њега, увек је то покушај да се обузда оно демонско у свету. Његове приче су нека врста латентних гротески које нису хладне као код Франца Кафке већ су то неке топле гротеске које зраче у правцу људског срца - каже Драган Јовановић Данилов.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана