Ђурђица Бјелошевић, сликар конзерватор Музеја РС: Продужити живот умјетничком дјелу величанствен осјећај

Александра Маџар 22.04.2017 08:01

Бањалука - Трагове пролазности живота и све промјене које су природна посљедица протока времена видимо и осјећамо свуда око себе, на свом лицу, на "лицима" објеката, улица, на боји корица књиге.

И сви ми, да можемо, дали бисмо понекад све од себе да учинимо нешто немогуће, зауставимо пролазност, а само ријеткима полази за руком да "обришу" трагове прошлости и поправе оштећено и сачувају непролазну вриједност културног насљеђа.

Том одговорном и изазовном послу конзервације и рестаурације међу ријеткима у Републици Српској посвећена је сликар конзерватор Ђурђица Бјелошевић. У Атељеу за конзервацију и рестаурацију сликарских дјела Музеја Републике Српске користећи методе којима се штити културно насљеђе, даје све од себе да оштећена дјела доведе у стање што ближе изворном и ауторском изгледу. За наш лист говорила је о изазовима и одговорностима свог посла, значају овог процеса рада, али и широком пољу свог умјетничког дјеловања.

- У овој сфери конзервација је битнији сегмент, јер превентивно штити и зауставља даље пропадање грађе, док рестаурација у смислу ретуша или неких реконструкција представља "уљепшавање" које јесте ефектније и видљивије, али није тако суштински битно за сам предмет и његов животни вијек - прича Бјелошевићева, која је након студија сликарства и седмогодишњег искуства предавања ликовне умјетности, имала прилику да буде ангажована као спољни сарадник у Музеју РС Српске у својству асистента вишег конзерватора Дијане Пешикан-Егић.

Радећи на пословима конзервације и рестаурације на пројекту заштите четири јерусалимске иконе из Ливна, које припадају збирци проглашеној за културно добро БиХ, изразила је афинитет и стрпљење према детаљу и овај позив јој се учинио јако сродним.

- Своје интересовање наставила сам кроз хонорарни ангажман у овој институцији, а знање обогатила кроз похађање специјалистичког курса, полагање стручног испита за звање сликар конзерватор, након чега сам и стално запослена - прича Бјелошевићева и потврђује да је ово занимање ријетко на нашим просторима, али да се потреба за заштитом сваким даном повећава, управо због фактора времена и лоших услова у којима се налазе бројна културна добра.

Приликом конзерваторско-рестаураторског процеса сусреће се, како каже, са различитим проблематикама.

- Свако оштећено дјело је прича и изазов за себе, јер захтијева разне врсте активности укључујући провјеру стања, документацију, процјену методе примјене, рад на предмету, те превентивну заштиту. Изазов се најбоље може доживјети када се неко заштићено дјело упореди на основу фотографије прије интервенције и након комплетног третмана. Величанствен је тај осјећај када си свјестан да си својим радом продужио животни вијек неког умјетничког дјела поштујући етичке кодексе који укључују начело минималне интервенције, коришћење реверзибилних метода, те темељно документовање свих фаза рада - објашњава она.

Како је овај позив неодвојив од константног надограђивања знања и праћења научних истраживања која су усмјерена на што учинковитије методе приликом процеса, али и заштите самог конзерватора рестауратора и она се труди да надограђује своје знање и богати искуство. Међу бројним семинарима прошле године присуствовала је тронедјељном стручном усавршавању на пољу конзервације и рестаурације у Галерији Матице српске.

- Овај позив, као и ово занимање, изразито су ризични за здравље радника због честог контакта са штетним материјама као што су органски растварачи. У том смислу стручни боравак у Галерији Матице српске ми је омогућио упознавање са научним токовима, директан приступ и укључивање у процесе које су колеге тренутно обављале, те је такав вид "живог" и практичног искуства непроцјењив - истакла је Бјелошевићева.

Као најдрагоцјенији пројекат на којем је радила издваја пројекат заштите четири јерусалимске иконе.

- Било је значајно из више разлога, између осталог, јер је тај радни процес изњедрио изложбу "Конзерваторски досије", која је имала за циљ управо представљање јавности овај комплексни процес, који је често мистификован и невидљив. Те иконе, као и остале иконе из збирке које су у власништву цркве Успења пресвете Богородице из Ливна, проглашене су за културно добро БиХ те је самим тим заштита и рад на њима од посебног значаја. Поред тога, имала сам прилику радити на заштити збирке слика из одјељења историје умјетности Музеја РС, на којој константно радимо, те интервенције на неколико слика из Музеја града Зеница, које су биле погођене поплавом - испричала је Бјелошевићева.

Свједоци смо, објашњава, да културна стварност и реализација у смислу видљиве манифестације није ни близу у односу на потенцијал који је присутан имајући у виду већ поприличан број умјетника генерално, оних које је одгојила Академија умјетности, те оних који се тако осјећају и дјелују. - Повјерење и подршка међу умјетницима мислим и вјерујем да су најмањи проблем. Таква енергија која је "заробљена" између крутих системских правила и недовољног сензибилитета у разумијевању надређених требало би да се јасније удружи, а самим тим и дјелује о питању изражавања потреба ове креативне масе, која чини основу културне сфере, ако је икоме од оних који одлучују уопште стало да она постоји - истиче Бјелошевићева.

Затвара круг самосталном изложбом

Њено умјетничко поље дјеловања је широко. Своја умјетничка дјела представила је и на "Арс Козари", радила је сценографију за представу Невид театра "Спејс кока", осликавала простор НУБРС-а и дио је тима Арт клуба "Простор".

- Бити у могућности да свој дар манифестујеш на разним пољима представља уједно и богатство и изазов. Када креативно размишљаш, идеје се саме рађају, а реализација се чини као најлакши и најљепши дио, те су сви ти ангажмани изградили и дио мене, јер улазак у одређено поље стваралаштва црпи рјешења и неке суштине којих нисмо ни свјесни док се не призову кроз одређени задатак или тему - објаснила је она и додала да се не може похвалити амбицијом у излагачком смислу, али се нада скором затварању тог круга, те да ће скице прећи у конкретан финални израз.