Ђура Јакшић живи у дјелима
Београд - У јесен 1878. године, 28. новембра, један од највећих лиричара српског романтизма и један од најдаровитијих српских сликара 19. вијека, Ђура Јакшић винуо се међу звијезде и својим одласком осиромашио српску културну сцену.
Страствен, изузетне имагинације, снажне осјећајности, бунтован и слободарски, писао је за романтичарским заносом пјесме о слободи, против тираније, родољубиву лирику, али и стихове лирског посвећења и дубоког бола. Контроверзан, посветио је збирку поезије кнезу Милану Обреновићу. Јакшић је зачетник и најистакнутији представник анакреонтске поезије код Срба, али и аутор бројних досјетки, афоризама, поетских минијатура.
У духу епохе у којој је живио и стварао, Ђура Јакшић је имао своје узоре, међу пјесницима Петефија и Бајрона, а међу сликарима Рембранта. Често је обрађивао исте мотиве и у књижевним дјелима и на сликарским платнима.
Иако успјешан пјесник и драмски писац, Јакшић је за српску књижевност важан и као приповједач. Огласио се у тренутку када се јављају наговјештаји реализма, посебно видљиви у продору савремене тематике. Писао је неколико врста приповједака. Најприје оне у којима је идеализовао средњи вијек код Срба приказујући немањићка времена. Другу групу чине приповијетке о животу банатског села, а међу њима је најпознатија "Сирота Банаћанка", која и говори о страдању народа током бурних догађаја из 1848. и 1849. Трећу групу чине приповијетке инспирисане српско-турским ратом, и у њима је родољубива тематика из Јакшићевих пјесама добила свој природни продужетак. Написао је око 40 приповједака, три драме у стиху: "Станоје Главаш", "Сеоба Србаља" и "Јелисавета". Оставио је незавршен историјски роман "Ратници о српско-турском рату 1876-1878". Он је стварао лирску, епску и драмску поезију. Своје лирске пјесме објављује скоро по свима српским часописима. За живота је објавио збирку своје лирике "Песме". Најзначајније епске пјесме су: "Братоубица", "Невеста Пивљанина Баја", "Барјактаровићи", "Мученица" и "Причест". Његов рад на драми је двоструко обимнији него на лирици и епу. У Српској Црњи се сваке године одржавају манифестације посвећене Ђури Јакшићу. Том приликом се додјељује награда "Ђура Јакшић" за најбољу збирку поезије која је издата на српском језику претходне године.
Лирика
Најмање је радио на лирици, па ипак, Ђура Јакшић је створио извјестан број пјесама од трајне и класичне вриједности. Неке од њих, као "На Липару", "Мила", "Кога да љубим", "Пут у Горњак", "Кроз поноћ нему" спадају у најбоље стихове српске поезије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
