Дјела Елене Феранте заразила читаоце

 Дјела Елене Феранте заразила читаоце 05.02.2018 12:01 | Александра Маџар

Бањалука - Зараза романима мистериозне италијанске књижевнице која се потписује као Елена Феранте почела је 2011. године и ширила се из дана у дан по државама и градовима у чије би књижаре стизали преводи. Дјелима "Моја генијална пријатељица" и "Прича о новом презимену" заражени су и читаоци, књижевници и критичари широм Републике Српске.

У Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске ово су постале књиге на које се чека и по неколико мјесеци, а у књижарама су она дјела која се не задржавају дуго на полицама. Тренутно влада нестрпљиво ишчекивање трећег наставка "Прича о онима који одлазе и онима који остају" који се још није појавио у бањалучким књижарама, па они најнестрпљивији одлазе у Београд по свој примјерак.

Многи су се сложили да у овом случају не вриједи она изрека "То је књига која се једе", већ се мијења у "То је књига која се прождире". Негативне критике у непрегледном виртуелном свијету не постоје, што је данас готово немогуће.

Поред невјероватно испричане приче о магичном одрастању на италијанском југу и нераскидивом пријатељству двије необичне жене Лиле и Елене која има и четврти, посљедњи наставак "Прича о изгубљеној дјевојчици", велику пажњу јавности привлачи и то што се не може тачно рећи ко је Елена Феранте, да ли се иза овог потписа крије група аутора или један лик. Оно што је сигурно је то да је књижевни критичари с различитих страна свијета сматрају најзначајнијим савременим италијанским писцем.

- Елена Феранте је, и то је једино поуздано, аутор књига које потписује. Да ли је ријеч о списатељици, писцу или групи аутора, тешко је рећи будући да је идентитет скривен. Зато издавач нуди мало тога о ауторки: да је рођена 1943. године у Напуљу и да је мајка. Све остало су само претпоставке извучене из њеног дјела. У ријетким интервјуима путем електронске поште, Елена Феранте говори о самоочувању и одсуству жеље да се препусти новинарским играма јер оне наводе писце да се понашају онако како читаоци од њих очекују - преносе свјетски медији.

Први том из циклуса "Моја генијална пријатељица" објављен је 2011. године, годину касније други "Прича о новом презимену", 2013. године трећи дио "Прича о онима који одлазе и онима који остају" и напосљетку, 2014. године "Прича о изгубљеној дјевојчици".

Магазин "Тајм" уврстио је 2016. године Елену Феранте међу 100 најутицајнијих особа на свијету.

А онда, у једном моменту постављено је питање да ли је коначно ријешена једна од највећих мистерија књижевности нашег доба. Појавила се информација да је право име славне и тајанствене ауторке открио новинар Клаудио Гати, а он је тада објавио да сви резултати његовог вишемјесечног истраживања указују на то да је Феранте заправо Анита Раја, преводилац из Рима. Гати је пратио пут новца и анализирао исплате издавачке куће "Едиционе ео" која објављује бестселере Елене Феранте и за коју ради Анита Раја као преводилац са њемачког језика. Увидио је да је Раја купила седмособни стан у ексклузивном дијелу Рима, а затим и кућу у Тоскани, непосредно послије успјеха прве књиге Елене Феранте која је преточена и у филм. Хонорари Аните Раје драматично су се увећали 2014. и 2015. године, баш у периоду када су наслови Елене Феранте из поменуте тетралогије постали свјетски феномен и забиљежили тираж од милион продатих књига у Италији и 2,6 милиона у преводу на енглески. У јуну 2016. године, како је објавио Гати, Рајин супруг и писац Доменико Старноне купио је једанаестособни стан у једној од најљепших римских улица чија се вриједност процјењује на два милиона долара. Гати зато закључује да је тешко претпоставити да преводилачки посао може да донесе такву зараду, те да је коначно ријешио једну од највећих тајни књижевности нашег доба.

О књигама

Моја генијална пријатељица (1. дио)

Предграђе Напуља, друга половина педесетих година XX вијека. С једне стране сиромаштво и зачеци неког другачијег живота, а с друге богатство маште двије дјевојчице, Лиле и Елене. Књига о магичном одрастању на италијанском југу и нераскидивом пријатељству двије необичне жене. Приповиједа је Елена као зрела жена, у тренутку кад сазнаје да је Лила својевољно нестала из Напуља, бришући сваки траг свог постојања.

Прича о новом презимену (2. дио)

Елена и Лила сада су у својим раним двадесетим. Лила остаје заточена животом удате жене, а Елена наставља свој пут школовања и самооткривања. Двије младе жене и даље његују сложену узајамну везу која их повремено чини врло блиским, а повремено их сасвим удаљава једну од друге. С тим компликованим и невјероватно подробно описаним пријатељством у центру свог емотивног живота, двије дјевојке стасавају у жене неминовно плаћајући окрутну цијену тог сазријевања.

Прича о онима који одлазе и онима који остају (3. дио)

Главне јунакиње Лила и Елена су одрасле жене и воде потпуно различите животе. Свака се на свој начин бори да избјегне загрљај живота у биједи, сиромаштву, незнању и потчињености коме су се отргле, обје пливају великим морем могућности које је ново вријеме донијело, све вријеме бивајући нераскидиво повезане.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица