Дејан Огњановић за “Глас Српске”: Књижевни хорор није филмско черечење

Данко Кузмановић
Дејан Огњановић за “Глас Српске”: Књижевни хорор није филмско черечење

Писац, теоретичар, преводилац и “доктор хорора” Дејан Огњановић, аутор књига “Фаустовски екран: ђаво на филму”,

 “У брдима, хорори: српски филм страве”, “Наживо”, “Заводник”, приређивач најбољих прича Х. Ф. Лавкрафта у оквиру збирке “Некрономикон”, говори за “Глас Српске” о стању овог жанра на нашим просторима, свом књижевном путу, али и будућим плановима. 

 

ГЛАС: У каквом стању је хорор књижевност данас? Постоји ли неки нови Лавкрафт, или Блеквуд?

ОГЊАНОВИЋ: Лавкрафт је у своје време, и много деценија после смрти, био малтене непознат, односно знан само уском култу читалаца. Теоретски, могуће је да данас, незнан од већине, негде пише и у каквом опскурном фанзину или самиздату објављује неко коме ће требати деценије да га масе препознају и присвоје. Блеквуд је, с друге стране, за живота био прилично популаран, донекле захваљујући и својим честим појављивањима на радију и телевизији. Ипак, он данас наставља да живи због дубинских квалитета својих прича, а не због медијске помпе. Укратко, данас има много више врло добрих и одличних писаца, али скоро да нема изузетних, генијалних, попут поменутих.

ГЛАС: Ваш роман “Заводник” је доживио и друго издање. Да ли то свједочи о доброј рецепцији тог романа код нас?

ОГЊАНОВИЋ: Може се тако рећи: сасвим добро је прошао за један хорор роман, који се управо као такав и издавао, а не, нпр. као натприродни трилер или историјски роман са елементима фантастике, што су чешће флоскуле код нас, где се на термин “хорор” још увек гледа с подозрењем. Након што се први тираж од 500 примерака, рађен помало “ундерграунд”, као самиздат, без ичије помоћи сем верних претплатника и читалаца, продао за годину дана, друго издање, у 1000 примерака, урадио је “Орфелин” из Новог Сада, и оно се још увек може наћи у бољим књижарама. Фидбек који сам добио од читалаца превазишао је сва моја очекивања.

ГЛАС: Овај жанр је у нашој јавности и даље веома запостављен. Шта је створило лошу репутацију хорору?

ОГЊАНОВИЋ: Мислим да су за лош имиџ хорора пресудне две ствари: прво, овдашњи људи навикли су на тзв. реализам као на једини валидни и зрели однос према стварности, као једини могући израз у наративној уметности (пре свега у књижевности и на филму). На овим нашим просторима посезати за натприродним мотивима сматра се незрелим, детињастим, неозбиљним. Са овом предрасудом борио сам се управо у роману “Заводник”. За други жиг на лицу хорора криви су хорор филмови: због својевремене доминације тзв. кољачких филмова (сласхер), и због слабе упућености просечног човека у разноликост и богатство хорора, створена је предрасуда да је хорор садистички, болестан, морбидан жанр у којем се људи непрестано кољу и черече на комаде.

ГЛАС: Спремате ли нека нова изненађења, неке нове романе? Шта се десило са “Проклетијама”, најављиваним наставком романа “Наживо”?

ОГЊАНОВИЋ: У припреми су још три издања “Поетике страве” до Сајма књига у октобру, као и ултимативно издање Лавкрафтовог “Некрономикона”. У светлу тога, имам врло мало времена за писање сопствене прозе, па су тако и “Проклетије” привремено одложене, делом и зато што тај роман захтева опсежно истраживање разних области (археологија, геологија, митологија, окултизам, војне вештине и стратегије итсл). У скорије време можда се могу очекивати моје приче и треће издање давно распродатог и стално траженог романа “Наживо”, а “Проклетије” ће доћи кад за њих куцне час.

Умјесто биографије

Завршио је Филозофски факултет у Нишу на одсјеку за англистику гдје је и магистрирао 2009. са темом “Готски мотиви у делима Е. А. Поа”. Докторирао је 2012. на Филолошком факултету у Београду са темом “Историјска поетика хорор жанра у англоамеричкој књижевности”. Радио је од 1999. до 2009. као асистент на нишком Филозофском факултету. Аутор је низа теоријских књига о хорору попут “Фаустовски екран: ђаво на филму” (2006), “У брдима хорори: српски филм страве” (2007), “Студија страве: есеји о хорор жанру” (2008), значајних чланака о Бароузу, Лавкрафту, као и превода са енглеског језика на српски. До сада је написао и два романа “Наживо” (2003) и “Заводник” (2014).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана