Дејан Атанацковић, добитник Нинове награде за роман године: Фасцинира ме чињеница да књига функционише као живо биће

Дејан Атанацковић, добитник Нинове награде за роман године: Фасцинира ме чињеница да књига функционише као живо биће 16.01.2018 10:36 | Александра Глишић

Београд - Дејану Атанацковићу припала је "Нинова награда" за најбољи роман на српском језику, објављен у 2017. и то за првенац - књигу "Лузитанија".

- Фасцинира ме чињеница да књига, откако се појавила у књижарама, функционише као живо биће и стиче свој пут и видљивост мимо аутора - рекао је Атанацковић, који живи и ради у Фиренци, а јуче се, послије проглашења добитника, награде обратио путем "Скајпа".

Изразио је узбуђење и захвалност за "велику част", додавши да је био одушевљен самим уласком у први круг чиме се, како је рекао, нашао окружен значајним именима српске књижевности.

- Захвалан сам што је награда додељена делу, а не имену, што је дело нашло свој пут до читалаца и стручне јавности - каже Атанацковић чију је књигу објавила Издавачка кућа "Бесна кобила".

На питање колико је бављење визуелном умјетношћу утицало на креирање слика и ликова у роману, Атанацковић је одговорио да чињеница да долази из света визуелних умјетности није искључила његово бављење текстом, који се појављивао у његовим радовима и на изложбама и додао да је креирање слика у роману слично раду на изложби.

Замољен да прокоментарише реченицу у роману да је Лузитанија најмања држава на свијету са најдубљим сукобом између прогреса и лудила, Атанацковић је подсјетио на вишевјековну стигму у вези лудила и да је кроз историју овладавање лудилом значило врсту прогреса.

Скренуо је пажњу на обесправљеност многих група у данашњем друштву, попут особа са инвалидитетом, на угроженост основних људских права.

- Мислио сам да је неопходно да замислимо државу која ће бити пример доброг пројекта, а да буде сачињена и замишљена од стране маргинализоване популације - објаснио је Атанацковић.

Награда ће бити уручена 22. јануара у Југословенској кинотеци у Београду, а одлуку о лауреату донио је жири који је радио у саставу Тамара Крстић, Јасмина Врбавац, Зоран Пауновић, Михајло Пантић и Божо Копривица (предсједник).

Жири је вијећао јуче од 10 сати, а одлука је саопштена око 13.20 часова, умјесто у подне како је претходно најављено.

За Атанацковићев роман гласали су Крстић, Пантић и Пауновић. Врбавац је гласала за роман "Сребрна магла пада" Срђана Срдића ("Партизанска књига"), а Копривица за "Горгоне" Мире Оташевић ("Геопоетика").

У образложењу је наведено да се у роману "Лузитанија" приповиједа фантазмагоријско алегоријска повест из времена Првог свјетског рата, виђеног из вишеструко помјерене, вишеслојне перспективе.

- Укрштајући ерудицију и снажну имагинацију, Атанацковић ствара комплексну слику света у којој се лудило доживљава као острво разума у свеопштој суманутости ратне стварности - навео је жири.

Чланови жирија су примијетили да "делом ослоњен на традицију фантастичног реализма, делом настајући на транспоновању и очуђењу документарне грађе, а делом на сазнањима из природних наука и психологије, роман "Лузитанија" склопљен је од низа динамичних, визуелно и реторички упечатљивих поглавља".

- Преиспитујући тему лудила као уточишта и као начина супротстављања хаосу, Атанацковић исписује причу која сугестивно надилази сопствене временске и просторне координате и израста у универзалну причу о темељним егзистенцијалним и друштвеним питањима савременог света - стоји у образложењу жирија.

Стваралаштво

Дејан Атанацковић је рођен 1969. године у Београду. Предаје више предмета из области визуелне умјетности и културе на универзитетским програмима у Фиренци и Сијени. Сарађује са фирентинским Музејом природних наука. Посљедњих година води радионице засноване на дијалогу и сарадњи студената и психијатријских пацијената. У Београду је, уз подршку Музеја савремене уметности, покренуо "Други поглед", иницијативу за нове наративне токове, кроз јавни рад београдских алтернативних водича. Као визуелни умјетник, од деведесетих реализује самосталне изложбе и кустоске пројекте. Поједини Атанацковићеви радови дио су музејских и приватних колекција.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица