Дејан Алексић, књижевник за Глас Српске: Театар у дјеци покреће бујицу добрих мисли

Александра Глишић
Дејан Алексић, књижевник за Глас Српске: Театар у дјеци покреће бујицу добрих мисли

Бањалука - Бајке су неизоставан дио дјетињства, али и окосница репертоара театара за најмлађе, а Дјечије позориште РС обогатиће у априлу репертоар представом "Ивица и Марица".

Драмски текст, инспирисан истоименом бајком, написао је књижевник Дејан Алексић из Крагујевца који је већи дио свог стваралаштва посветио дјеци, а чија су дјела награђена највишим признањима.

- Стварање књижевности за децу разумем као мисију посебне врсте, било да пишем стихове, прозу или драмске текстове. У том смислу важно ми је да не само деца, већ и одрасли којима у руке допадне моја књига имају пријатну читалачку авантуру, која разиграва дух и ослобађа машту - рекао је Дејан Алексић са којим смо разговарали у паузи између писања.

Подсјећа да су бајке један од најстаријих облика умјетничког израза, али и као културолошки и етички предлошци на којима се од најранијих дана развија личност.

- "Ивица и Марица" су много пута адаптирани за позориште, па и за филм. Моја идеја је била да сплет догађаја посматрам из перспективе птице која је појела хлебне мрве, остале иза дечака увереног да ће према њима наћи пут кући. Избегао сам тежак социјални контекст, па деца нису остављена у шуми, већ су залутала играјући се - прича Алексић.

У његовој драматизацији, каже, има низ каламбурских елемената, што је посљедица утицаја радовићевске поетике, на којој се као писац за дјецу добрим дијелом, изградио.

- У сваком случају, и деца и одрасли ће у овој представи моћи да уживају, а уверен сам да њихова знатижеља неће бити задовољена само једним гледањем - додаје Алексић.

Увјерен је да умјетност у 21. вијеку може да мијења појединца.

- Дајте гневном човеку да прочита песму или причу и могуће је да ћете ублажити његов бес. Одведите дете коме је досадно у позориште и покренућете у њему бујицу добрих мисли или макар запитаност. Десетоминутна шетња кроз галерију вреднија је од целовечерњег седења пред ТВ екраном, уз беспризорне ријалити шоу емисије, јер сте у галерији, у позоришту или с књигом у крилу, део интеракције, а пред екраном само субјекат који прима садржај, врло често оптерећујућ и бескористан - указује писац напомињући да што је више појединаца изложених дејству умјетности, друштвена средина боље функционише као колектив. 

Занемарен је, додаје, однос важних формалних инстанци према књижевности за дјецу.

- Уопште, књига више не заузима онако важно место у свакодневном животу детета као некада. Много је разлога што је то тако и одговорност можемо потражити на бројним адресама. Озбиљна друштва лако нађу начин да промовишу вредности, да подстичу развој оних добара од којих зависи и квалитет културног живота заједнице, а сложићемо се да је књижевност за децу једно од тих добара - примјећује Алексић.

У Србији, каже, има неколико врло угледних издавача књига за дјецу и то су, углавном, приватне издавачке куће.

- Десетак најистакнутијих српских писаца за децу код тих издавача објављују своје рукописе. Наравно, ови издавачи, поред жеље да објављују добру књижевност, имају и сопствену рачуницу, па се труде да и пласман књиге буде у складу са тржишним законитостима, што овој врсти литературе обезбеђује извесну видљивост - наглашава писац.

Указује да је присутна и поплава издаваштва књига за дјецу које је усмјерено искључиво на комерцијални моменат, на профит, а мало или нимало на квалитет текстова.

- Недостатак механизама који би обезбедили приоритет добрим књигама прави значајан проблем. Те механизме треба да инсталира држава. Скандинавске земље су, рецимо, добар пример за то - сматра Алексић за којег кажу да је насљедник Душка Радовића, Драгана Лукића, Драгана Ђорђевића и Љубивоја Ршумовића.

Сматрају га једним од најзначајнијих књижевних стваралаца млађе генерације. Његове пјесме су увршћене у бројне зборнике и антологије, а дјела су му превођена на енглески, њемачки, норвешки, бугарски, грчки, македонски, мађарски, словачки, словеначки и русински језик.

Поема и роман у настајању

- Врло сам несмирајан аутор у стваралачком смислу. Будући да стварам у различитим жанровима, увек је неколико рукописа у раду. Неке обликујем, други су на зачетку, трећи постоје тек у оквирима идеје. Тренутно пишем једну поему, а прилично сам одмакао у раду на роману са елементима фантастике. С времена на време заварничи и каква идеја за песму, па је на брзину скицирам - каже Дејан Алексић додајући да заједно са Владом Андрићем ради на рукопису игроказа и скечева. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана