Дарко Цвијетић о писању и раду у позоришту за Глас Српске: Деконструкција времена на даскама позоришта

Избацили смо имена и урадили неку могућу нашу генерацију, промијенили смо сленг, језик у језику у представи, тако да смо направили неколико интервенција које су заправо прилазак ововременој публици и начину на који она конзумира умјетност путем медија, интернета.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" Дарко Цвијетић, који је већ више од тридесет година дио Позоришта Приједор и за себе каже да је и буквално дијете ове куће. У њој ради као драматург и глумац. Његова представа "Генерација без кости" прва је премијера у 63. позоришној сезони, коју је недавно могла да види и бањалучка публика. Представу, поред тога што је на редовном репертоару у Приједору, очекује и гостовање у Сарајеву.

* ГЛАС: Представа је рађена по мотивима драмског текста Угљеше Шајтинца "Хадерсфилд", која је већ играна у приједорском позоришту у режији Раденка Билбије.

ЦВИЈЕТИЋ: То је био дипломски текст Угљеше Шајтинца, који је веома успјешно играло Југословенско драмско позориште, а по њему је рађен и филм "Хадерсфилд". Ми смо је играли у сезони 2006/07. године и аутор је био на тој представи коју је режирао сада покојни Раденко Билбија. У неком магновању његове болести и у једном од посљедњих наших разговора ја сам му поменуо ту представу и начин на који она кореспондира данас са временом и он је рекао да се слаже, да представа дише ово вријеме и да би било лијепо рестаурирати је или можда понудити у нешто другачијем облику.

* ГЛАС: Ваша посвећеност глумачкој професији довела Вас је и до нове улоге у представи "Хотел 1948", која је недавно премијерно изведена у приједорском позоришту. На који начин сте градили свој лик?

ЦВИЈЕТИЋ: Мој колега Жељко Касап је урадио представу која је настала по једном врло интересантном тексту драматурга из Новог Сада Николине Стјепановић, по мотивима приповијетке Борислава Пекића "Човек који је јео смрт". Она је урадила један врло савремен текст, који говори, како је то Жељко назвао, о котачу сваковрсне револуције, који меље и да бити у жрвњу тог котача увијек значи изгубити главу под било којом врстом идеологије. Мени је јако драго да је публика препознала оне савремене елементе у том рукопису.

* ГЛАС: Какви су Ваши планови за даљи рад у позоришту?

ЦВИЈЕТИЋ: Пуно планова се изјаловило, пуно тога је под великим питањем, али се надам да многи млади људи долазе кроз драмски студио и кроз публику и та нова лица која виђам ми улијевају наду да је довољно ја­к печат остављен кроз рад недавно преминулих колега Раденка и Радета, да неки млади људи то могу препознати. Ова зграда позоришта је сада за један спрат виша, ми смо сада град и пуно тога је помакнуто за једну степеницу више и мислим да ће многи млади људи то знати препознати и уградити у ово позориште сопствене каријере.

Писање

* ГЛАС: У Вашој биографији пише да сте драматург, глумац и писац. Колико често пишете и о чему?

ЦВИЈЕТИЋ: Књига "Мали ексхуматорски есеји" је поприлично добро испраћена. У "Јутарњем листу" је о њој писао Миленко Јерговић, а неки дан у Културном додатку "Политике" је писао Никола Вуколић. Књига је била на сајму у Београду и на сајму у Загребу и добро је критички прихваћена. Нови рукопис, а то ће бити осма књига, биће објављен у Издавачкој кући "Звијезда", која је потпуно нова и неафирмисана кућа. Поприлично пуно пишем и захваљујући друштвеним мрежама то се и промовише. Данас можете да будете на глечеру, а да, ако имате интернетску везу, пишете за "Њујорк тајмс" и захваљујући интернету више не постоји тачка на свијету која је периферија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.