“Дана Владе С. Милошевића”: Прстима Наташа оживјела најљепше звуке
Бањалука - Због чега је гитара један од инструмената који жицама може да “исприча” најемотивније приче, још једном је доказано на соло концерту Наташе Јокић у Музеју савремене умјетности Републике Српске.
Концерт изведен у оквиру манифестације “Дани Владе С. Милошевића” био је права музичка посластица за све заљубљенике у звуке гитаре.
Да би своју виртуозност довела на завидан ниво, Јокићева се усавршавала на мајсторским курсевима Рафаела Андије, Ен Волструм, Давида Павловитса, Ларса Тријера, Јакоба Линдберга, а мастер студије завршила је на Краљевском музичком конзерваторијуму у Стокхолму у класи професора Петера Берлинд-Карлсона.
Талентована музичарка, која је много труда уложила у своје школовање, “музиком у њеним прстима” у четвртак увече одвела је публику на путовање кроз савремене композиције, које се не изводе тако често.
- Репертоар је крајње индивидуална ствар сваког музичара. При његовом избору водим се идејом, односно причом и емоцијом коју желим да покажем. Волим да наступ почне Баховом музиком, која мене лично инспирише на посебан начин. Нота духовног у барокној музици је вјечна инспирација сваког музичара - нагласила је Јокићева.
И док је Јокићева занесено оживљавала ноте, посјетиоци су уживали и у музици 20. вијека.
- Тансманове “Варијације на Скрјабинову тему” и “Соната” Хоакина Турине су дјела написана за Андреса Сеговију, једно од највећих имена у гитаристичкој музици 20. вијека и инспирисана су традицијом. Дјело “Црни декамерон” кубанског композитора Леа Браувера је инспирацију нашло у истоименим афричким приповијеткама, гдје се композитор бави својим коријенима и питањима која се тичу сваког човјека на тему љубави и еротике - објаснила је музичарка.
Репертоар који је извела пред публиком у Музеју, како каже, има своју причу.
- Надам се да сам је испричала на свој начин и да је публика разумјела шта су звуци гитаре жељели рећи - додаје Јокићева.
Када је ријеч о бањалучкој публици која је посвећена умјетности, она сматра да ниједан град у Српској нема потпуно изграђену публику за умјетничку музику.
- Бањалука ту предњачи у односу на остале градове, али је универзитетски град па је разумљиво. С друге стране, његујемо и ову којој имамо прилику сваке године да се представимо.
Генерално, институције културе које егзистирају у држави често немају средстава за озбиљне пројекте из ове области, а често и људи који их воде нису из струке - указала је Јокићева.
Ипак, не жели да се препусти песимизму и тешким мислима па, како каже, гитаристи не одустају иако ни ове године неће бити одржан “Гитар фест”.
- То је, можда, најболнија тема свих нас који се бавимо овим послом. Развијати се професионално и очекивати то од студената и колега је веома тешко с обзиром на данашње стање у држави. Непрепознавање таквих манифестација, као манифестација од националног значаја, је трагично за ову државу па и за све нас. Док год струка “не проговори”, неће бити боље - закључује ова млада умјетница.
Оркестар “102 жице”
Јокићева, која тренутно ради као доцент на Академији умјетности у Бањалуци, један је од оснивача Оркестра гитара “102 жице”.
- Оркестар је формиран прије годину и по и један је од начина промовисања класичне гитаре те одлична прилика да створимо и његујемо своју публику - нагласила је Наташа Јокић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
