Чудесно благо породице Цековић

palelive.com
Чудесно благо породице Цековић

Цековића кућа у Палама изграђена је 1915. године и представља једну од најочуванијих и најљепших кућа на овим просторима са почетка XX вијека.

Градња ове прелијепе куће почела је 1902. године и трајала је 13 година. Кућа је 2. септембра 2004. године проглашена националним спомеником БиХ. Реконструисана је 2007. године и у њој се данас налази Галерија ликовне колоније Пале. Кућа се налази на југозападном дијелу Пала у Романијској улици.

Историја породице Цековић

Средином XIX вијека Петар (Мије) Цековић се из Бијелог Поља преселио у Сарајево. Живио је као подстанар код добростојеће удовице Јованке Хаџимарковић (рођене Црнчевић), која је становала у сјеверном крају чаршије, у Краљевића сокаку. Јованка је, по тадашњем обичајном праву, као удовица, наслиједила трећину имовине покојног мужа и купила кућу у Паткама. Послије извјесног времена, Петар и Јованка су склопили брак. У браку су имали петоро дјеце, два сина и три кћерке. Петар Цековић се бавио колонијалном трговином и као трговац често путовао до Цариграда, Румелије, Дубровника, Беча, Сплита, Трста, Лајпцига...

Други Петров и Јованкин син, Ристо, рођен је 1865. године. Попут оца, и он се успјешно бавио трговином, тргујући робом са истока и са запада. У близини старе православне цркве закупио је магазу (скалиште) и дућан. С обзиром на то да је посао почео напредовати, Петар је 1901. године купио кућу од Стјепе Сршкића на Вароши (данас улица Мула Мустафе Башескије бр. 49). У овој кући је, према истраживањима примарне изворне грађе др Ибрахима Тепића, 19. октобра 1858. године отворена Дјевојачка школа Стаке Скендерове. Године 1902. Ристо Цековић се оженио Василијом Ђокић из Мостара, која је потицала из угледне грађанске породице. Ристо се бавио трговином.

У Палама су између 1902. и 1915. године саградили кућу која им је служила као љетниковац. Године 1915. Ристо је умро, тако да је тридесеттрогодишња Василија преузела сву бригу о дјеци. Од шесторо дјеце Ристе и Василије, само двоје је дочекало крај Другог свјетског рата - Петар, по занимању трговац, и Милојка, стручна учитељица. Ни Петар ни Милојка нису имали дјеце. Милојка Цековић је у периоду од 1984. године па до краја свог живота (1995. године) Земаљском музеју БиХ у Сарајеву поклонила 80 предмета из оставштине своје породице. Предмети су распоређени у збирке: женска грађанска ношња, мушка и дјечија ношња, накит и текстилно покућство (Бајић, 2003). Непосредно прије почетка рата у БиХ 1992-1995. године, Милојка је тестаментом породични љетниковац у Палама, заједно са свим намјештајем, оставила Митрополији дабробосанској.

Кућа

Кућа породице Цековић у Палама грађена је као једноспратница са поткровљем. Постављена је на терену са изразитим нагибом, те се на југоисточној страни објекта налазе господарски простори у приземљу. Посебан акценат кући даје веранда у дрвету (тријем на стубовима), изведена дужином југоисточне фасаде. Објекат има основу у облику правилног правоугаоника, димензија 20 пута 11 метара, односно 20 пута 13 метара, укључујући дрвену веранду. Приземље објекта је масивно и грађено од камена. Спратна конструкција је изведена у бондрук систему, са ћерпичем као испуном. За израду веранде, главног и помоћног улазног тријема, степеништа, међуспратне и кровне конструкције,  коришћено је дрво. Међуспратну и стропну конструкцију куће чине дрвене греде које носе дрвени под спрата, док је конструкција са доње стране малтерисана. За покров двоводног крова коришћени су цријеп и лим.

Главна улазна фасада је окренута према југозападу. Дрвена лучна конструкција, ослоњена на четири дрвена стуба, наткрива улазни тријем у кућу. Под тријема је одигнут за висину од 12 степеника од нивоа терена. Бочни улаз у кућу, на сјевероисточној фасади, такође је наткривен. Једнострешна дрвена конструкција, ослоњена на пет стубова, наткрива тријем. Под тријема је за пет степеника одигнут од нивоа терена. Фасаде објекта су малтерисане и бијело бојене. Сви прозорски отвори су једнаких димензија, правоугаони двокрилни прозори са подјелом прозорског крила на три поља. Прозорски оквири, без икаквих профилација и декорација, бојени су свијетлозеленом бојом која је током времена изблиједјела. Само прозори у поткровним просторијама, смјештени на забатним зидовима, имају профилиране прозорске оквире. У диспозицији куће се огледа потпуна симетричност по подужној оси. Главни улаз води у велику просторију која није повезана са остатком куће, а нема ни излаз на веранду. Преко споредног улаза се приступа у дуги уски ходник. С обје стране ходника су смјештене собе, по три на свакој страни. Излаз на веранду на југоисточној фасади је могућ само из ходника, који је постављен у облику слова "L". Санитарни чвор је смјештен на сјеверозападној фасади, одмах уз улаз у кућу. Купатило и WC су раздвојени, а улаз у WC је могућ и директно са тријема. У дијелу ходника из којег се излази на веранду смјештено једнакокрако стрмо степениште које води у поткровље. На бочним странама куће, у поткровљу, налазе се собе.

Најраскошнија фасада

Најраскошнија фасада куће је југоисточна фасада, окренута према центру града. Читавом дужином југоисточне фасаде је изведена дрвена веранда ослоњена на осам дрвених стубова са каменим базама. Веранда се ослања директно на стубове "рукама", а не преко "седла". На средини фасаде, између четвртог и петог стуба, дрвене греде међуспратне конструкције су препуштене за један метар, творећи на тај начин наткривену истаку. Фасаду карактерише изразита симетрија и игра дрвених преграда на веранди. У тој игри се ниска ограда са стубићима смјењује са пољима дрвених преграда које су урађене као мушепци.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана