Црквено појање снажи молитву

Радмила Ђевић
Црквено појање снажи молитву

Хор Богословије светог Петра Дабробосанског из Фоче више од 18 година на најбољи начин његује духовну музику и представља једног од чувара и мисионара црквеног појања.

- У 21. вијеку, времену технолошких и техничких промјена, ипак се чува и његује црквено појање кроз које се најбоље и најљепше говори своме Творцу. Управо ту улогу има хор Средње богословске школе чије чланове бирамо сваке године. Најдаровитији ђаци припремају се кроз петогодишње школовање - каже професор црквеног појања у Богословији и вођа хора Видак Вујадиновић. 

Истиче да појање има велики значај за младе богослове, јер се они током школовања припремају за богослужења, која су проткана појањем.

- Школским  планом и програмом уређено је изучавање овог предмета, тако да за пет година, а и кроз секцију хора веома лијепо савладају појање и израсту у врле појце - прича Вујадиновић. 

Иза хора су бројни наступи широм Републике Српске, БиХ, Србије и Црне Горе, а број чланова варира од  16 до 50. Осим учешћа на богослужењима активни су и на концертној сцени. Репертоар поред духовних композиција, чине и многа дјела свјетовног хорског а капела жанра.

- Хор је учествовао у обиљежавању 2.000 година хришћанства у Пријепољу, Пљевљима и Сарајеву. Наступали смо и на прослави великог јубилеја Епархије дабробосанске - 750 година постојања у Источном Сарајеву и тада смо од блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаја добили Захвалницу за братску хришћанску помоћ нашем страдалном народу - присјетио се Вујадиновић.

На наступима хор изводи поједине композиције са Камерним и Академских хором Музичке академије у Источном Сарајеву.

- На нашим наступима могу се чути различити стилски правци: једногласни црквени напјеви из 15. вијека, литургијске хорске композиције Стевана Стојановића Мокрањца, велики број духовних хорских дјела српских, руских и бугарских аутора. Ту су и композиција из области свјетовне хорске музике, обраде српских и руских народних пјесама, Мокрањчеве "Руковети", дјела савремених композитора - наводи професор Вујадиновић.

Од оснивања, па до 2008. године умјетнички руководилац и диригент хора био је професор Раде Радовић. За диригента хора Богословије и Богословског факултета од 2008. године постављен је јереј Видак Вујадиновић, који је и професор црквеног појања у Богословији.

Кроз осмишљен и надахнут ваннаставни рад хора ученици Богословије  уче и стичу нова знања.

- Од када сам дошао у Богословију члан сам хора. Осим редовне наставе, односно црквеног појања које изучавамо као предмет, похађање хора доприноси нашем развоју и учењу. Црквена музика заузима битно мјесто у нашој историји. Кроз наступе представљамо богатство духовне музике и појања - каже ученик Иван Топић који је пет година члан хора.

И његов колега Давид Дринић, ученик четвртог разреда, поносан је и задовољан што је члан хора.

- Завршио сам основну музичку школу, свирам хармонику, као члан хора надограђујем знање, а свакако планирам да се у будућности бавим црквеном музиком. Ово је уједно и један од начина проповиједања ријечи Божије - каже Дринић.

Јубилеј

Чланови хора, под вођством професора Видака Вујадиновића, припремају се за наступ 12. маја, када ће бити прослављена крсна слава Богословског факултета у Фочи, Свети Василије Острошки. Очекује их и значајан јубилеј у септембру, обиљежавање 20 година Богословије у Фочи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана