ЦАНУ: Упутство за превођење Његоша

Новости.рс
ЦАНУ: Упутство за превођење Његоша

Рјечник црногорског језика, који припрема ЦАНУ, и прије објављивања изазвао подсмијех и полемике. Приређивачи га најављују као капитално дјело, темељ културе, "личну карту" идентитета. Стојановић: Крађа и прекрађа србистике

Ситно је прво издање "Рјечника" Вука Караџића из 1818. године које је садржало 26.270 ријечи, у односу на овај данашњи "црногорски", којим се баве у државној академији наука и умјетности (ЦАНУ) и броји све до 88.600, пишу Новости.

У ЦАНУ саопштавају да су лексеме "извучене" из корпуса који презентује лексику од дјела Петра I Петровића Његоша, преко црногорских народних говора, до савремених црногорских писаца и научног дискурса. Рjечник, првенац, биће ускоро штампан на ћириличном писму, уз напомену да се у каснијим фазама може урадити и латинично издање.

Тако ће се на десетине хиљада заборављених ријечи и израза, углавном архаизама, наћи између његових корица. Он ће, како најављују његови приређивачи, бити дјело националног језика (црногорског) и сасвим извјесно "лична карта" идентитета.

- Рјечник црногорског народног и књижевног језика треба да представља темељни текст црногорске културе, са наглашеним класификационим функцијама и снажним стабилизујућим дејством на национални језички стандард - саопштила је координаторка Савјета за израду речника Татјана Бечановић, додајући да рјечник националног језика спада у темељне текстове једне културе и да је то њен основни идентитетски документ.

Бечановићева каже да је ЦАНУ својим новцем обезбједила изузетно скупу опрему која је поступак израде скратила, па је већ објављен регистар који, наглашава, није намијењен лаицима већ стручњацима из области лексикографије.

Да се цио пројекат "истргао" из раније предвиђеног програма тврди проф. др Јелица Стојановић, са Одсјека за српски језик и јужнословенске књижевности Филозофског факултета у Никшићу.

- На којој сједници, ког одбора је прошао пројекат са тим ненаучним и неутемељеним називом? Ко је руководилац? Колико знам, пројекат је био предвиђен као рјечник говора Црне Горе, подразумијевало се, српског језика. И грађа је деценијама сакупљана као грађа рјечника српског језика. На томе су радили, некад, водећи лингвисти, најчешће из Црне Горе - каже, за "Новости", Стојановићева. - Сада се ради, у суштини, о крађи и прекрађи оног што је србистика у оквиру свог лексиколошког и лексикографског рада темељно и научно урадила, само покушавају да то подведу под ново име. Србистика је створила методолошке и научне оквире, у које се уклапа велика грађа, тако да се у овом новом науму ЦАНУ копира оно у што је уложено знање и прегалаштво србиста и подводи под црногорски. За друго се нема ни знања, ни научног поштења, ни посленика.

Професорка Стојановић подсјећа да је у Црној Гори годинама на сцени пројекат насиља над језиком, везан за стварање и насилно увођење тзв. црногорског језика и маргинализовање српског језика.

- Црногорски језик је политикантски изнуђени пројекат. Међутим, пошто се језик не може промјенити преко ноћи његова суштина је остала иста, стабилна и непромјењена. Како год га називали, што год прописивали, ради се о српском језику - истиче Стојановићева. - Процес је ишао поступно да дубоки рез изгледа мање видљив, страшан и неприродан. Матерњи језик Црне Горе је био, јесте и остаће српски језик, језик велике и дубоке традиције, великог и оригиналног културно-умјетничког и књижевног наслијеђа, језик којим су писани велики и стари споменици на простору Црне Горе.

Црногорски рјечник, по мишљењу Александра Милановића, професора са Катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду, може постојати само ако постоји црногорски језик.

- Како таквог језика нема, нешто што се назива "црногорски речник" може бити само речник српских црногорских говора, речник српског језика у реализацији код црногорских писаца или нешто слично. Свима је јасно да је у питању један у низу политичких потеза којима је задатак да конституишу црногорску нацију кроз вештачки језик и вештачку цркву - каже, за "Новости", Милановић.

Ако у корпус тзв. црногорског рјечника, додаје Милановић, улази Његошов језик, онда је у питању српски речник, а такве савремене рјечнике већ имамо, почевши од више рјечника Његошевог језика све до рјечника Матице српске и рјечника Српске академије наука и умјетности.

- Како су ове речнике радили неупоредиво компетентнији лексикографи и лексиколози од садашњих црногорских кадрова, пројекат таквог "црногорског речника" потпуна је научна и стручна бесмислица. У речнику писаца који себе сматрају Црногорцима не постоји нити једна дистинктивна реч у односу на целокупан речник српског језика, сем уколико у питању нису вештачки и насилно створени неологизми - каже Милановић

 

ЦАНУ је десет година ћутала о имену, односно преименовању језика у Црној Гори. Двоумила се на коју ће страну. Наводно, није се бавила политиком, иако је тим својим нечињењем све вријеме била на страни политике, охрабрујући њено насиље над науком и научном истином - каже, за "Новости", професор српског језика Веселин Матовић. - Сада се, стајући иза оваквог пројекта, недвосмислено сврстала на страну лажи и тиме обесмислила своје име и своје постојање. Требало би видјети колико је на то њено опредељење утицало то што је Влада поодавно ускратила тзв. академски додатак њеним члановима.

 

Већ по представљању Регистра за Речник ЦАНУ реаговао је Аднан Чиргић, досадашњи директор Института за црногорски језик и књижевност, тврдњом да он не може послужити ником. - Ријечи су посложене азбучним редом без икаквих неопходних података о њима - нису чак ни акцентоване, нема ни података одакле су преузете, што би их једино чинило употребљивим за даљи посао на изради Рјечника - сматра Чиргић. - Тако се, рецимо, на основу овога Регистра може закључити да у црногорском језику постоји ријеч "с’утри", иако она ван фразема "с’утри дан" нема никакво значење. Наравно, ни скенер ни софтвер за тако нешто не могу бити одговорни.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана