Бранкица Себастијановић о улози националне књижевне јунакиње: Борила бих се за љубав исто као и Зоне

Бранкица Себастијановић о улози националне књижевне јунакиње: Борила бих се за љубав исто као и Зоне 11.01.2017 08:02 | Александра Маџар

Београд - Не постоји сила коју снага љубави не може да побиједи у тренутку када се душе уселе једна у другу и хиљаду је разлога да вјерујемо у то. Међу тих "хиљаду" је и снажна прича Стевана Сремца о великој љубави Зоне и Манета, која је екранизована прије петнаест година, а за неколико дана на филмском платну премијерно ће бити приказан наставак "Зона Замфирова - други дио", који доноси причу о њиховом животу у браку двије године након вјенчања.

Жену спремну на све да би заштитила оно у шта вјерује и што воли цијелим срцем, снажну, нестрпљиву, националну књижевну јунакињу у сценарију Иване и Мирослава Митића оживјела је талентована и прелијепа Бранкица Себастијановић. Младој глумици ова улога у филму који режира Југ Радивојевић највећи је изазов у досадашњој каријери и нада се да ће је обиљежити у најљепшем умјетничком смислу, а за "Глас Српске" пред саму премијеру, која је заказана за 24. јануар, говорила је о раду на филму, улози, екипи, снимањима, љубави и изазовима 21. вијека. Човјека са којим се бори да очувају љубав и буду јачи и од себе самих, њеног вољеног Манета, тумачи глумац Милан Васић, а Себастијановићева је истакла да је током рада на овом филму осјећала велику одговорност.

- Било је много изазова, велика је одговорност била на мени, јер тумачим један од најпознатијих српских женских књижевних ликова, а мало мањкамо са њима - казала је глумица, која је играла и главну улогу у филму "Кад љубав закасни", као и у серији "Самац у браку".

У цијели филм уложили су, додала је, много љубави, па су умор успјели да превазиђу тим надахнутим радом. Поред свега, посебна јој је част што је имала прилику да сарађује и са неким од великих имена српског глумишта, међу којима су Љиљана Стјепановић, Тања Бошковић, Милан Лане Гутовић...

- То су озбиљна глумачка имена. Много ми је значило што сам била у прилици да посматрам како они раде и како приступају овом послу. Највеће задовољство је када видим људе са толиком каријером да се и даље радују као да су на почетку и играју се док стварају. Мислим да је то најбитније за глумца да га тај дух држи и да поента овог посла и јесте да се играмо, а они то стварно раде - пуна је утисака лијепа глумица, која напомиње да су сви заједно стварали одличну атмосферу на снимањима, градивши лијеп однос, без обзира на генерацијске разлике и успјехе у каријери.

Борба протагониста да очувају брак води се у периоду између 1905. и 1908. године, а у филму су односима главних ликова јасно осликани круцијални породични проблеми, који су тиштили младе људе тада исто као и сада. И Себастијановићева је једна од оних која не схвата како људи уопште могу да функционишу ако не вјерују у љубав, па чак и у овом лудом 21. вијеку.

- Човек је просто предодређен да са неким дели нешто, јесте да је у 21. веку највише заступљена себичност и саможивост, нажалост. Сматрам да смо се у том смислу сви удаљили и мислимо само на себе, али то не може дуго да траје и томе ће у једном тренутку доћи крај. Људи ће се окренути једни другима - нагласила је она.

Филм, како је рекла Себастијановићева, то и доказује.

 - Без обзира на проблеме главних ликова, управо због те љубави коју су осећали десили су се позитивни исходи. Они су веровали једно другом и у све што имају и успели да преброде то што не могу да имају дете, а док год су били окренути себи, конкретно Мане у овом филму, нису могли да зачну дете. То и јесте порука овог филма, да треба да се окренемо једни другима и да нам то буде приоритет, да бисмо створили породицу - истакла је млада глумица.

Понављајући још једном да је за њу улога Зоне најкомплекснија, најслојевитија повукла је паралелу између себе и ове јунакиње, коју је пером створио Стеван Сремац.

- Љубав са њеним мужем и њена породица су јој најбитнији, то бих могла да повежем са собом. Ипак, Зоне је у неким битним ситуацијама непромишљена, а ја бих села па размислила, разговарала са партнером о проблему. Она не, она иде главом кроз зид, коцка се, јер не уме да се суздржи - казала је Себастијановићева.

Величанствени костими и сценографија

Костиме и сценографију, за које Себастијановићева каже да прелијепо изгледају, радили су Јелена Стокућа и Александар Денић.

- Имали смо ту срећу да смо снимали у аутентичним објектима, кућама у градовима на југу Србије, који су претворени у музеје и све што се у њима налази је аутентично из тог времена. Костими су прелепи. Костимограф је унио и свој лични печат, што је дало посебну драж, а говоре доста и о карактеристикама ликова, па се на основу одјеће може видјети у шта је Зоне израсла - испричала је Себастијановићева.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица