Бранислав Нушић - великан српског новинарства
Пале - Професор Филозофског факултета у Новом Саду Владимир Баровић изјавио је вечерас на Палама да је велики Бранислав Нушић био и остао апостол српског новинарства и да је оно тиме почаствовано.
Баровић је рекао новинарима на Палама, гдје је одржао предавање о теми “Бранислав Нушић - велики мајстор српског новинарства”, да је ово пето предавање у оквиру циклуса “Значајне личности српског новинарства”.
Он је истакао да је Нушић великан српског новинарства, човјек који је два пута био предсједник Српског новинарског удружења, али да је јавности познат као комедиограф.
“Сви смо гледали његове комедије жМистер доларж, жГоспођа министаркаж, жНародни посланикж, жОжалошћена породицаж. Многи од тих комада имају непролазну вриједност”, рекао је Баровић.
Према његовим ријечима, Нушић је био интересантна личност, али и човјек који је доживио велике личне трагедије.
Баровић каже да је Нушић био један од потписника петиције против фашистичке и нацистичке агресије, непосредно пред смрт 1938. године.
Организатори вечерашњег предавања одржаног у Културном центру Пале су Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву и Културни центар.
Владимир Баровић је предавач на Одсјеку за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду и ванредни професор на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву.
Добитник је бројних признања за рад у медијима и ангажовање у кризним ситуацијама.
Бранислав Нушић, српски књижевник, комедиограф, писац драма, прича и есеја, те зачетник реторике у Србији, рођен је 1864. године у Београду.
Био је плодан писац, познат по свом упечатљивом хумору. Писао је о људима и њиховој, често духовитој, природи. Најзначајнији дио његовог стваралаштва су комедије.
У Смедереву је провео дјетињство, те завршио основну школу и прве двије године гимназије. Студирање правних наука започео је у Грацу, а наставио у Београду, гдје је и дипломирао на Великој школи 1886. године.
Као званичник Министарства спољних послова, именован је за писара конзулата у Битољу. Исте године именован је за конзула у српском конзулату Приштини, гдје је током службовања био свједок страдања српског становништва, што је описивао у својим писмима која су постала позната као “Писма конзула”.
Био је управник више позоришта, између осталог у Новом Саду, Београду, Сарајеву и Скопљу, а заједно са учитељем Михајлом Сретеновићем основао је прво дјечије позориште у коме су улоге тумачила искључиво дјеца, међу њима и Нушићева.
Преминуо је 19. јануара 1938. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
