Бојана Стојановић-Пантовић, добитница књижевне награде “Васко Попа”, за “Глас Српске”: Провлачење поезије кроз обруч времена

Бојана Стојановић-Пантовић, добитница књижевне награде “Васко Попа”, за “Глас Српске”: Провлачење поезије кроз обруч времена 05.07.2018 08:01 | Миланка Митрић

Бањалука - Књижевница Бојана Стојановић-Пантовић овогодишњи је добитник књижевне награде “Васко Попа”, која се додјељује сваке године, на дан пјесниковог рођења, 29. јуна.

Бојана Стојановић-Пантовић је редовни професор на Филозофском факултету у Новом Саду, у областима које су везане за српску књижевност и јужнословенске књижевности са теоријом. Њена ужа научна интересовања су повезана с експресионизмом и авангардом у јужнословенском и европском контексту, српском и словеначком књижевношћу 19. и 20. вијека, критиком савремене поезије и за кратке прозне жанрове. Њена дјела обухватају области књижевне теорије, књижевне критике и поезије. Бави се и превођењем са словеначког и енглеског језика. Добитник је многих књижевних награда и признања.

Баш ова књижевна награда била је лијеп повод да поразговарамо са њом о њеној награђеној књизи, инспирацији за стварање, али и о књижевности данашњице.

ГЛАС: Какав значај за Вас има добијање једне овако престижне награде као што је награда “Васко Попа”?

СТОЈАНОВИЋ-ПАНТОВИЋ: Награду доживљавам као признање за све оно што сам до сада урадила у разним областима књижевности, укључујући, наравно, и поезију. Поготово што се и сам Попа бавио откривањем скрајнуте националне традиције у својим антологијама: хумором, фантастиком, старим средњовековним песницима, Настасијевићем. Мој критичарски и антологичарски рад, посебно онај који се односи на песму у прози, јесте на том путу.

ГЛАС: Шта представља поетска цјелина као што је збирка “У обручу”?

СТОЈАНОВИЋ-ПАНТОВИЋ: На то је тешко одговорити укратко. Али, може се рећи да су њена основна поетичка исходишта евокација и гранични однос према другом, кроз различите фигуре из митологије, уметности, књижевности, поготово женске. Истраживање једне врсте личне историје и порекла, времена које се открива тек у повлашћеним тренуцима у својој слојевитости и скоковитости.

ГЛАС: Симболика круга, прстена и обруча је стари мотив који се налази у многим дјелима. Шта је овдје обруч?

СТОЈАНОВИЋ-ПАНТОВИЋ: Обруч  упућује на симболичку корелацију са збирком “Отварање прстена” Станише Нешића (1956-2016) и поставља питање да ли је и како могуће избећи кружно понављање свега постојећег, на свим нивоима, од личног и колективног до универзалног. И да ли је тај обруч уједно и аутопоетички чин станишта песме.

ГЛАС: Сам Васко Попа је створио круг од својих збирки, циклуса и пјесама. Да ли бисте рекли да негдје постоји нит која Вашу поезију повезује са његовом баш тим кругом или обручом?

СТОЈАНОВИЋ-ПАНТОВИЋ: Мислим да је Попа изузетно водио рачуна о свему овоме што сте рекли, а то је и случај код мене, па се на плану промишљеног поетског концепта могу повући неке условне паралеле. Преуређење унутрашњег простора субјекта кроз његово отварање према сећању или традицији је нешто што моју поезију, уз све крупне разлике, може повезати са Попиним поетичким наумом.

ГЛАС: Колико један књижевник данашњице може себи да допусти утицаје оних који су књижевност задужили прије њега?

СТОЈАНОВИЋ-ПАНТОВИЋ: Данас се више не говори о утицајима, већ о тзв. цитатности или интертекстуалности, посредној или непосредној. Али, да, може се генерално говорити о пресудном утицају који су Попа и Миодраг Павловић оставили на наше послератне генерације у смислу иновирања модернистичког потенцијала различитих песничких идиома.

ГЛАС: Који ствараоци су оставили најснажнији утисак на Вас и инспирисали Вас да створите све што сте до данас створили?

СТОЈАНОВИЋ-ПАНТОВИЋ: Као такве ауторе видим пре свих Војислава Илића, Диса и Бранка Миљковића, као и Доброслава Смиљанића, Бору Радовића или Јована Христића. Од страних аутора то су немачки експресионисти, пре свих - Георг Тракл са својим сабласним визијама или Силвија Плат са личном, трагично-гротескном митологијом.

ГЛАС: Куда, по Вашем мишљењу, иде поетски исказ данашњице?

СТОЈАНОВИЋ-ПАНТОВИЋ: Чини се да се млађи аутори враћају неким искуствима неоавангарде у смислу наглашеног друштвеног активизма. Такође, поезија се све више сели у други медиј, тзв. сајбер простор. Коначно, ратно искуство деведесетих и историјски удес српског народа код многих песника и даље дају значајан печат поетској тематици и неокласичним формама.

Дјела

Обиман и разнолик опус Бојане Стојановић-Пантовић обухвата књиге поезије, монографије, антологије и књиге превода. Од многобројних дјела можемо да издвојимо неколико значајнијих. Таква дјела су: “Наслеђе суматраизма”(1998), “Српски експресионизам” (1998), “Српске прозаиде - антологија песама у прози” (2001), “Неболомство - панорама српског песништва краја XX века” (2006), “Бескрајна” (2005), “Заручници ватре” (2008), “Исијавање” (2009), “Лекције о смрти” (2013) и “У обручу” (2017).



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица