Благоје Баковић - Песничко витештво може бити златно

Рекао је ово за "Глас Српске" пјесник Благоје Баковић, који је за књигу "Чеховљев кофер" добио диплому "Златни витез" у категоријама прозе, поезије и белетристике на истоименом фестивалу у Москви. 

Пјесник каже да је за њега највећа награда чињеница да може да уђе у потпуно херметички затворену просторију и да при том "ништа" не унесе, а да изнесе пјесму.

- То је та чињеница, да носиш и доносиш реч. Да помоћу ње, по мери свога дара, будиш нешто што је дубље од ње саме, те магнете језика, ту плазму која узима отиске божанских стања света - казао је Баковић, који је раније добио награду "Антон Павлович Чехов" од Савеза писаца Русије. 

Описујући тренутак у којем књижевник бива награђен за своје стваралаштво, Баковић каже да је диван осјећај када писца неко награди за његов рад.

- То је осећање, понекад, тог витештва. А жири, ето дође да те потпали да поверујеш да то витештво може бити чак и златно. А у Русији ме, поводом исте књиге "Чеховљев кофер", у то уверавају, по други пут ове године, јер су ми за њу у јануару дали награду "Владимир Мајаковски" - казао је Баковић.

Захваљујући награди "Антон Павлович Чехов", коју је добио за књигу изабраних пјесама објављеној у Русији, био је привилегован да посјети музеј овог писца.

- Био сам у ситуацији да у својој десној руци, неколико тренутака, држим Чеховљев кофер, не слутећи да ће се по њему назвати и да ће настати књига која ће ми, ето, донети награде "Владимир Мајаковски" и "Златни витез" - присјетио се Баковић.

Инспирација за књигу "Чеховљев кофер", како каже, били су му  боравци у Русији, у завичајима и родним и радним кућама Јесењина, Пушкина, Толстоја, у највећим светилиштима Русије.

- То су пропевале слике са сусрета и дружења и дух и дах тих бесмртних тренутака код Валерија Латињина, Андреја Базилевског, Мирољуба Свркоте. И пропевали суматраизам предела и детаља, живота и литературе, сна о Русији и јаве у сну о њој - испричао је Баковић о настанку књиге.

Пјесник који је објавио четрдесет четири књиге дао је своје мишљење о стварању стихова у 21. вијеку, наводећи да то не сматра храброшћу.

- Није то храброст. То је вера. Вера цвета да мирише и да се плави и на пакленом ђубришту, као и на Тибету - рекао је Баковић.

Перо пјесника не мирује ни послије награда у Москви.

- Писање није само чин записивања самог. У том процесу има неке тајне коју, и када бих могао, некако не бих објашњавао, нити је то могуће објаснити. Све је то у рукама једног и јединог Ствараоца. Како се песме пројаве, тако их и записујем - истиче Баковић.

Пјесме доживљава као живе, јер их, како каже, готово види и чује, али не усуђује се да их све записује.

- Оне су као неке невидљиве љубави, са којима живиш и које те воле, али ка којима ти се руке не пружају. Од тих новозаписаних има можда књига, можда и две. Али и то кад ће се појавити, исто постоји нешто, неко место и време, у самом бићу, где ће и када то да се одлучи - сматра Баковић.

Српски писци на руском језику

- То што сам почасни члан Савеза писаца Русије не даје ми за право да дајем оцену о великој књижевности коју довољно не познајем. Оно што бих издвојио је велика фасцинација делом, тачније подвигом песника и преводиоца Андреја Базилевског. Он је направио тротомну антологију српске поезије на руском  језику, која почиње Лазом Костићем, а завршава се песницима моје генерације. Ту је 75 песника, у ствари 75 књига песама. Такав пример не постоји у светским оквирима - каже Благоје Баковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.