Бањалука заборавила Мешу Селимовића

Бањалука заборавила Мешу Селимовића 23.11.2010 20:00 | Александра Рајковић

БAЊAЛУКA - Великан српске књижевности Меша Селимовић, чија се стогодишњица рођења обиљежава ове године, у Републици Српској дефинитивно није добио мјесто какво заслужује.

Један од ријетких догађаја који је организован тим поводом је представа "Мој брат" Небојше Брадића у Народном позоришту РС.

Предсједник Удружења књижевника Републике Српске Зоран Костић каже да Удружење нема новца ни за преживљавање.

- Ко може боље баштинити српску књижевну класику у БиХ од Удружења књижевника РС. Главни разлог због којег нисмо обиљежили Мешин јубилеј је што од Министарства просвјете и културе РС нисмо добили чак ни простор, а ни новац за неку књижевну трибину у Бањалуци - нагласио је Костић.

Директор и главни уредник Задужбине "Петар Кочић" Бањалука - Београд" књижевник Никола Вуколић истиче да је у Бањалуци велики проблем објавити дјела књижевних класика.

- На конкурсима за издаваштво издавачи немају право да учествују, него само појединци. То значи да Кочић, Ћопић, Селимовић, Куленовић, Дучић, Шантић, треба да устану из земље и да траже да се њихова дјела, за којима влада велика потражња, објављују - рекао је Вуколић.

На овогодишњем сајму књига у Београду, на штанду Владе Републике Српске, међу класицима српске књижевности није био истакнут Селимовић, иако је јубилеј његовог рођења баш ове године.

- Класици су код нас заиста запостављени и немају онај статус који би објективно требало да им припада. Стално се враћамо на ту причу, да то произлази из наших скромних и скучених могућности, па многе битне ствари из културе, српски класици и проучавање књижевне баштине остају на маргинама - сматра доктор књижевности Душко Певуља.

Он је најавио да ће Филолошки факултет у Бањалуци, заједно за Aкадемијом наука и умјетности Републике Српске и са Филозофским факултетом из Пала, организовати велики научни скуп посвећен Меши Селимовићу и Скендеру Куленовићу. Скуп ће бити одржан 27. новембра на Филолошком факултету у Бањалуци. 

- Народна и универзитетска библиотека РС приредила је изложбу посвећену Селимовићу и Куленовићу. Aкадемија је објавила књигу Рајка Петрова Нога о Скендеру Куленовићу. Није то заиста довољно, требало би више пажње и простора, прије свега издавачких подухвата и тематских бројева наших часописа, којих има мало и нередовно излазе - казао је Певуља.

Никола Вуколић тврди да на сајмовима у Српској, Србији, Хрватској и Франкфурту влада велика потражња за класицима српске књижевности, иако се они објављују у малом броју.

- Са оваквим начином у издаваштву у Републици Српској нећемо доћи ни до Саве, а камоли у Европу. Нешто се мора промијенити у култури Српске. Чиновници у Министарству просвјете и културе годинама вршљају по култури. Размишљам да као писац и члан ПЕН-а упутим писмо и апел међународној јавности да нам помогне да разријешимо овај чвор - истакао је Вуколић.  

Зоран Костић наглашава да је Удружење књижевника РС предлагало да се установи награда "Меша Селимовић", као и "Иво Aндрић". 

- Никада нисмо наишли на одобравање и на подршку Министарства просвјете и културе РС. Добили смо неко образложење да Удружење не ради сложно, па према томе не виде ни разлог да им додијеле новац за те награде. Годинама се све врти укруг и у том случају страдају љубитељи књижевности у Српској, али и класична српска књижевност, она фундаментална, коју нам тако лако отимају у окружењу - рекао је Костић.

Он подсјећа да се Селимовићева дјела штампају у неколико хиљада примјерака у Федерацији БиХ.

Читалачка свијест

- Највећи комплимент српским класицима је то да још увијек врло активно живе у читалачкој свијести. Наши класици су више читани од наших савремених писаца. Они не живе само у свијести студената и ђака, који то морају да читају, него и код читалаца који се занимају за та дјела која имају трајну вриједност - рекао је Душко Певуља.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица