Балкис у Бакинцима постаје археолошки парк
Градишка - Археолози Завичајног музеја из Градишке приводе крају конзервацију базилике пронађене у оквиру рановизантијског града Балкис, у селу Бакинци поред Лакташа.
Они већ пет година активно истражују заборављени рановизантијски град Балкис, који носи етикету најстаријег епископског центра на простору Републике Српске.
- Град је могао постати епископски центар четрдесетих година шестог вијека, након чувене обнове утврђења и базилика у Панонији и Далмацији, од стране византијског цара Јустинијана. Први пут се помиње у љето далеке 597. године у налету аварске војске под вођством војсковође Бајана. Тада је он, заједно са својим војницима, прешао ријеку Саву негдје између Сирмијума (Сремске Митровице) и Сервицијума (Градишке), те порушио тај град заједно са 40 утврђења и стражарница, док је комплетно становништво поубијао - истакао је археолог и директор Завичајног музеја Градишка Бојан Вујиновић.
Вујиновић наводи да се тај импозантни археолошки комплекс пронађен 2012. на локалитету Градина у селу Бакинци простире на површини од једног квадратног километра, гдје затрпани зидови крију тајну хришћанског центра стару више од 15 вијекова.
Подсјећа да је прошле године завршена конзервација и презентација највеће сондажно истражене базилике, док су ове године били концентрисани на завршетак археолошких радова на истраженом простору друге базилике.
- Током тог рада пронађена је римска цигла и тегула, прозорско стакло те неколико фрагмената касноантичке керамике, која се на основу аналогија доводи у везу са периодом петог и шестог вијека. Након тога, урађена је и дјелимична конзервација - навео је Вујиновић.
Додаје да су у сарадњи са Туристичком организацијом општине Лакташи и Фондацијом Балкис ове године урадили и сигнализацију и информативне табле на самом локалитету, те приступне путеве до свих истражених дијелова овог археолошког комплекса.
- План је да сљедеће године завршимо конзервацију свих сондажно истражених дијелова свјетовних и сакралних објеката са циљем формирања прве фазе археолошког парка и представљања туристима - нагласио је Вујиновић.
Током истраживања највеће базилике на једном импосту стуба пронађен је латински натпис са именима Цо(н)стан(т)иус, Андреас и Цонстанц. С обзиром на то да иза сваког имена стоји урезан крст, постоји могућност да се ради о свештеницима или епископима.
- Пратећи историјске изворе најближа аналогија за пронађена имена налази се на списку Салонитанских сабора одржаних 530. и 533. године у Салони, некадашњем сједишту митрополије Далмације, а данашњем Солину, недалеко од Сплита. На њима су се рјешавали проблеми црквене организације у провинцији Далмацији, под чијим утицајем је вјероватно био и простор дијела Паноније, јужно од ријеке Саве - каже Вујиновић.
Некропола
- Рановизантијски град Балкис састављен је од утврђења и три сондажно истражене базилике из периода од друге половине четвртог до краја шестог вијека, затим подграђа и више мањих грађевинских цјелина, насумице распоређених на простору градине, чија намјена тек треба да буде утврђена. У склопу овог комплекса пронађено је и средњовјековно земљано утврђење Караула те некропола мрамора састављена од плоча и сандука - прича Бојан Вујиновић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
