Aleksandar Stojković za Glas Srpske: Glumcima u Republici Srpskoj potrebna bar još četiri pozorišta

Ovo sigurno nije značajna nagrada, ali je došla kao dobar povod za razgovor za Stojkovićem. Govorio je o izazovima sa kojima se susreo tokom rada na ovom komadu, stanju u društvu, ali i kao umjetnički direktor nacionalnog teatra o predstojećem Teatar festu "Petar Kočić".

* GLAS: Bez obzira na to što nije veliko priznanje, ima li za Vas nekog značaja?

STOJKOVIĆ: U petak uveče biće dodjela glavnih nagrada, tu ko dobije "Lisku", to već ima neko značenje. Ovo je u stvari takmičenje sa svojim kolegama, a bez tih ljudi bih bio niko i ništa na toj sceni. Bilo ko od njih da je dobio to priznanje, ne bi bilo nepravedno, jer je to zaista jedan kolektivan čin i jedna jako dobro urađena predstava. Pošto je to festival komedije, moj lik je nekako svemu tome najbliži, pa su se oni odlučili za mene.

* GLAS: Šta Vam je bio najveći izazov u građenju uloge, za ovu predstavu, uopšteno?

STOJKOVIĆ: Pa, ta neka pozadina koju taj lik i uloga ima u sebi, a to je da ga je igrao veliki Dragan Nikolić u filmu. Koliko god da se trudite da pravite nešto novo ili drugačije, vama je stalno taj čovjek na pameti. A i praizvedba u pozorištu, u kojem ga je igrao Đuza Stojiljković. Taj snimak premijere predstave pogledao sam ne znam koliko puta. Nije bilo pametno da gledam, jer je zaista bio maestralan u toj ulozi, koja je toliko uvjerljiva i prosto ste ubijeđeni da je on taj, a to je odlika velikih glumaca.

* GLAS: Ne čini li Vam se da stanje u društvu podsjeća na "sabirni centar", gdje svi lebdimo između nekog života i preživljavanja?

STOJKOVIĆ: Tačno. Prosto budemo izbezumljeni kao kada profesor u predstavi njima dođe i kaže šta se dešava. To je kao kad neko otputuje do Slovenije ili Austrije. Ja sam gastarbajtersko dijete. Budem tamo po mjesec, pa kad se vratim ovamo i pričamo, onda oni kažu: "Joj, gdje si ti bio?" To je ta situacija. Tamo je potpuno drugačiji odnos, ljudi su posvećeni poslu koji rade. Nama su za sve krivi političari, a mi ih biramo. Kakav budeš, takvog ću ti cara davati. Ništa oni nama nisu krivi. Sve je to dobrim dijelom kriva i zemlja i uslovi u kojima živimo. Moramo se mijenjati. I to je to. Tek kad negdje odete, pa se vratite, ljudi se zapitaju "iz kakvog si ti svijeta došao". Nije tamo idealno, ali mi ne treba da uzmemo od njih sve bukvalno, nego samo ono što nam zaista odgovara.

* GLAS: Šta bi bila najveća nagrada umjetnicima u Republici Srpskoj?

STOJKOVIĆ: Mogu da govorim o ovim pozorišnim umjetnicima. Mi smo, za divno čudo, vjerovatno poslije takvih silnih stradanja i svega toga izrodili nadarene ljude sa idejama. Kada bi jedan Šveđanin mogao da napiše i napravi komad "Sinovi umiru prvi"? Nikada. Čovjek je posljednji put ratovao prije 300 godina. Za nas, pozorišne umjetnike bi bilo dobro kada bi u Republici Srpskoj bile otvorene još bar četiri pozorišne kuće. To bi morali da dobiju svi oni gradovi koji imaju status grada. Ne možete imati status grada ako nemate pozorište. To znači da Doboj, Bijeljina, Trebinje i Istočno Sarajevo moraju dobiti svoja gradska pozorište. Tako da mladi ljudi kad završe akademiju, profesori, reditelji, dramaturzi i glumci dobiju odmah dekret, kao nekad u bivšoj SFRJ i budu raspoređeni u različita pozorišta, a zatim da napravimo mrežu pozorišta po cijeloj Republici Srpskoj. Tada bismo bili jedna svijetla tačka na pozorišnoj mapi regiona.

Festival

* GLAS: Šta očekujete od ovogodišnjeg Teatar festa?

STOJKOVIĆ: Imao sam puno povjerenje u selektora Misiraču. On je odličan reditelj i saradnik, jako inteligentan i pozorišno dobro obrazovan čovjek. On je jedna živa enciklopedija pozorišta, pogledao je sve te predstave. Mislim da je zaista izabrao najbolje. Očekujem da će to biti jedan zaista jako dobar Teatar fest, da će publika moći da vidi predstave, da uporedi naš rad s tim nekim velikim pozorišnim kućama u regionu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.