Александар Стојковић за Глас Српске: Глумцима у Републици Српској потребна бар још четири позоришта

Ово сигурно није значајна награда, али је дошла као добар повод за разговор за Стојковићем. Говорио је о изазовима са којима се сусрео током рада на овом комаду, стању у друштву, али и као умјетнички директор националног театра о предстојећем Театар фесту "Петар Кочић".

* ГЛАС: Без обзира на то што није велико признање, има ли за Вас неког значаја?

СТОЈКОВИЋ: У петак увече биће додјела главних награда, ту ко добије "Лиску", то већ има неко значење. Ово је у ствари такмичење са својим колегама, а без тих људи бих био нико и ништа на тој сцени. Било ко од њих да је добио то признање, не би било неправедно, јер је то заиста један колективан чин и једна јако добро урађена представа. Пошто је то фестивал комедије, мој лик је некако свему томе најближи, па су се они одлучили за мене.

* ГЛАС: Шта Вам је био највећи изазов у грађењу улоге, за ову представу, уопштено?

СТОЈКОВИЋ: Па, та нека позадина коју тај лик и улога има у себи, а то је да га је играо велики Драган Николић у филму. Колико год да се трудите да правите нешто ново или другачије, вама је стално тај човјек на памети. А и праизведба у позоришту, у којем га је играо Ђуза Стојиљковић. Тај снимак премијере представе погледао сам не знам колико пута. Није било паметно да гледам, јер је заиста био маестралан у тој улози, која је толико увјерљива и просто сте убијеђени да је он тај, а то је одлика великих глумаца.

* ГЛАС: Не чини ли Вам се да стање у друштву подсјећа на "сабирни центар", гдје сви лебдимо између неког живота и преживљавања?

СТОЈКОВИЋ: Тачно. Просто будемо избезумљени као када професор у представи њима дође и каже шта се дешава. То је као кад неко отпутује до Словеније или Аустрије. Ја сам гастарбајтерско дијете. Будем тамо по мјесец, па кад се вратим овамо и причамо, онда они кажу: "Јој, гдје си ти био?" То је та ситуација. Тамо је потпуно другачији однос, људи су посвећени послу који раде. Нама су за све криви политичари, а ми их бирамо. Какав будеш, таквог ћу ти цара давати. Ништа они нама нису криви. Све је то добрим дијелом крива и земља и услови у којима живимо. Морамо се мијењати. И то је то. Тек кад негдје одете, па се вратите, људи се запитају "из каквог си ти свијета дошао". Није тамо идеално, али ми не треба да узмемо од њих све буквално, него само оно што нам заиста одговара.

* ГЛАС: Шта би била највећа награда умјетницима у Републици Српској?

СТОЈКОВИЋ: Могу да говорим о овим позоришним умјетницима. Ми смо, за дивно чудо, вјероватно послије таквих силних страдања и свега тога изродили надарене људе са идејама. Када би један Швеђанин могао да напише и направи комад "Синови умиру први"? Никада. Човјек је посљедњи пут ратовао прије 300 година. За нас, позоришне умјетнике би било добро када би у Републици Српској биле отворене још бар четири позоришне куће. То би морали да добију сви они градови који имају статус града. Не можете имати статус града ако немате позориште. То значи да Добој, Бијељина, Требиње и Источно Сарајево морају добити своја градска позориште. Тако да млади људи кад заврше академију, професори, редитељи, драматурзи и глумци добију одмах декрет, као некад у бившој СФРЈ и буду распоређени у различита позоришта, а затим да направимо мрежу позоришта по цијелој Републици Српској. Тада бисмо били једна свијетла тачка на позоришној мапи региона.

Фестивал

* ГЛАС: Шта очекујете од овогодишњег Театар феста?

СТОЈКОВИЋ: Имао сам пуно повјерење у селектора Мисирачу. Он је одличан редитељ и сарадник, јако интелигентан и позоришно добро образован човјек. Он је једна жива енциклопедија позоришта, погледао је све те представе. Мислим да је заиста изабрао најбоље. Очекујем да ће то бити један заиста јако добар Театар фест, да ће публика моћи да види представе, да упореди наш рад с тим неким великим позоришним кућама у региону.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.