“Златна вила”: Колективна терапија кроз смијех и горчину

Данко Кузмановић
“Златна вила”: Колективна терапија кроз смијех и горчину

Приједор - Кренули смо с анализом, дискусијама гдје и у којој области би најбоље било обрадити тему поштења и дошли смо и до школе. Онда смо кренули на сцену, драматург Стела Мишковић је биљежила, режисер је снимао телефоном. Тако смо сви учествовали у рађању текста.

Рекао је ово глумац Павле Илић о настанку комада “Чувари твог поштења” Градског позоришта Подгорица, којим је у Приједору настављен 14. међународни фестивал позоришта “Златна вила”.

Илић је казао да је све почело стихом црногорске химне и да су овог режисера чекали двије године, да никад није стигао наручени текст о јапанско-црногорском рату, а да је онда режисер рекао да би радио представу о поштењу и да је све почело стихом црногорске химне “Чувари смо твог поштења”.

Представа кроз смијех и горчину говори о класним и социјалним разликама унутар једног одјељења ученика завршног разреда основне школе и њихових родитеља, које свако друштво у транзицији препознаје као квалитет.

Након што су поставили дјецу на сцену, како је рекао глумац Емир Ћатовић, режисер им је рекао да размисле какви су родитељи те дјеце, какве родитеље могу замислити који су одгојили такву дјецу - без емпатије, бруталну, немилосрдну, предатори су који имају и траже своје жртве, не признају ауторитете у школи, газе преко мртвих да остваре своје циљеве и родитељске амбиције и дају до знања да им родитељи или новцем или утицајем рјешавају све у животу.

- У свакој школи имамо по једно “ВИП” одјељење, то је прећутно правило, и то нам је олакшало да поставимо и те родитеље на сцену. Долазили су нам гимназијалци и рекли да нисмо претјерали, да свега тога има, па чак и више и горе од тога - рекао Ћатовић.

Глумица Дубравка Дракић рекла је да им је једино забрањено било да улазе у вјерске разлике.

- Сачували смо се од тога и нашли и мимо тога довољно материјала за радити. А да смо тек у то ушли, ко зна гдје би нас одвело - навела је Дракићева.

Глумац Божидар Зубер рекао је да представа дође као нека колективна терапија и да сви причају о поштењу, “а поштења ниђе”. Он игра тајкуна који са неколико стотина евра купи и цијело одјељење и директора школе и наставницу музичког која се до посљедњег тренутка опирала, али је на крају и она попустила.

Селектор фестивала Марко Мисирача казао је да је и ова, као и све представе које учествују на фестивалу, овјенчана наградама, да увијек изазове јак лични доживљај и да мами и смијех и сузе.

- Режисер Борис Лијешевић није кренуо од постојећег текста, од готовог предлошка, него је с глумцима пролазио кроз неке врсте радионица, вербатим театра, а овај ансамбл може да дијели лекције многима у региону - рекао је Мисирача.

Представом Звездара театра “Осама-касаба у Њујорку”, по тексту Владимира Кецмановића и у режији Дарка Бајића, требало је да буде окончан такмичарски дио фестивала.

Пратећи програм

У пратећем програму представљена је монографија Аните Панић о Петру Краљу.

Говорећи о анегдотама из живота великог глумца, ауторка је испричала како је добио улогу у комаду по Шекспиру кад је имао 26 година и играо га на чувеној сцени Ловријенац у Дубровнику.

- Режисер је тражио ко ће му играти Хамлета и неко му је рекао да има један млад глумац у Београду и да га оде погледати. Петар Краљ играо је тада само српског сељака Толу Манојловића, којег ће играти 44 године и више од хиљаду пута. Толико је био бравурозан да је добио улогу. Кад се вратио, рекао је да је добио тамо неку епизодну улогу, а ни то му нису вјеровали - навела је Панићева.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана