Вук Костић: Дјеци глумаца је увијек било теже

- Мене је ћале добио са 46 година, брата са 45. Пљака је био сироче. Мајка му је умрла када је имао седам година, а онда је почео рат. Деда Нестора су покупили за Маутхаузен. Имао је сестру која је трагично погинула за време рата. Он се довијао да преживи, да не буде гладан. Он нас је васпитао, иако није имао оца поред себе. Пљака је био потпуно нетолерантан на те приче, зато што је он мислио да је све у твојим рукама, да ли ћеш ти добро да чиниш, добро да радиш, добро да владаш, да је све то до тебе. Мислим да је то корисно за данашње време и за данашње породице. Младом човеку је тешко нешто добацити, али сваки човек који има у себи тај инстинкт за добро и за самоодржање мислим да ће увек имати добар животни пут, ма шта му се десило у животу - рекао је Костић.

Љубав своје мајке и оца описао је као љубав из литературе.

- Он је њој стално посвећивао пажњу, зато што није имао породицу, он је све у нас улагао и наравно у мајку - казао Костић.

Поменуо је и Мику Алексића и његову сличност са оцем и своје глумачке почетке.

- Мика Алексић ме прихватио у омладински драмски студио када сам имао шест година. Они су били пресликани, само што је Мика Алексић некако био снажнији. Они као да су браћа били. У Микиној групи су били од Које, до Глоговца, Бојане Маљевић, Кичића, Виктора Савића, мене и Ђуричка. То је читава плејада глумаца - додао је Костић.

У првој представи је глумио када је имао шест година.

- Играо сам у "Свети Ђорђе убива аждаху", дивна представа, диван текст Душка Ковачевића. Играо је Гага Николић, Петар Краљ, Ђуза и Љуба Мољац и онда сам ја некако ту одмалена. Деци глумаца је увек било теже, јер ти не браниш само своје боје, него читаве своје породице. Некако је мало теже, да не обрукаш име - објаснио је Костић.

Публика је имала прилику да чује и његове приче о бројним улогама које је одиграо, те о љубави према лову и планинарењу.

Модератор разговора је била Александра Јовановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.