Премијера представе Млијеко оставила снажан утисак на публику: Шизофренија стварности са укусом млијека

Александра Маџар
Премијера представе Млијеко оставила снажан утисак на публику: Шизофренија стварности са укусом млијека

Бањалука - Неприхватање оног што ми заиста јесмо, са свим манама и врлинама, због којих се сва добра и зла на овом свијету дешавају увијек боли, а посебно ако долази од оних које највише волимо.

Неприхватање, можда једнако боли као и сурова истина од које бјежимо као од сваке сјенке које нас плаше док корачамо мрачним улицама живота. Таква једна истина сатјерала је публику у најосјетљивије кутке душе, па ће премијера представе "Млијеко" у режији Слободана Перишића остати запамћена по снажној причи, сузама и вишеминутном аплаузу.

На подрум сцени Бањалучког студентског позоришта (БСП) у сриједу увече умјесто ваздуха, удисала се умјетност. Снагу глумаца Јелене Трепетове-Костић, Александра Ристановића, Бојана Колопића и Смиљане Маринковић покушај да се опише ријечима би умањио, али за тим нема ни потребе, јер је публика својим реакцијама рекла своје. Набојем емоција, поред глумаца, виолином је управљао и Марко Зорановић, а редитељ Слободан Перишић потврдио је своје ријечи најављујући премијеру.

- Наша представа говори о болесном друштву које проглашава болесним онога ко не испуњава очекивања, ко се не понаша по утврђеним правилима, размишља другачије, на свој начин. Са друге стране, наш јунак и те како осјећа болест окружења. Поставља се питање патологије "нормалности" - рекао је тада он, а публика је то могла и да види.

Послије сусрета глумаца и публике на отварању 41. сезоне Бањалучког студентског позоришта Перишић сматра да су он и екипа направили искрену и поштену представу којом су дотакли нешто зачудно у позоришту, неку врсту "истине" након које не можете остати равнодушни.

На сцени се послије више од осам година појавила и професорица глуме на бањалучкој Академији умјетности Јелена Трепетова-Костић, која је тумачећи лик Рине показала страх и љубав сваке мајке за њено дијете.

- Изузетно сам срећна због мог повратка на сцену. То је заслуга редитеља наше представе Слободана Перишића, студента моје прве генерације. Он је за овај период показао своју вриједност и као глумац и као редитељ. Срећна сам што је публика тако срдачно доживјела нашу представу и саосјећала са нама у сваком тренутку, а на крају нас је наградила невјероватним аплаузом - нагласила је глумица и додала да то много значи, те да осјећа да ће овај комад да живи.

У најкомлекснијој улози, момка са дијагнозом шизофреничара, нашао се Александар Ристановић, чији је таленат разоружао публику, марамице натопио сузама и оставио најснажнији утисак на све присутне. Ристановић истиче да му је била част да ради са сјајном екипом, којој је захвалио на стрпљењу, пожртвованости и енергији коју су уложили у настанак ове представе.

- Што се тиче лика који играм, он је заједничка креација. Редитељ Слободан Перишић је за ова два месеца колико су пробе трајале успео да осети сваког од нас и да нам приступи на прави начин. Мене је водио до Лефтериса и помогао ми да боље разумем значај "тренутка" на сцени. У том "сада" крије се највећа лепота и слобода, не само у глуми већ и у животу - казао је глумац, не кријући одушевљење реакцијама публике.

*********

Жељко Митровић, професор глуме

Мислим да је то једна искрена представа о недостатку љубави, патњама малих људи и томе колико нам је потребна заштита и мајчино млеко, да нас греје љубав у овом хладном свету. У тој уједначеној глумачкој игри Ристановић је имао најкомплекснију улогу, одлично је одиграо. Он је један од најбољих студената са моје класе. Свој таленат је он демонстрирао и током студија. Његово време тек долази.

Душко Мазалица, глумац

Уживао сам у представи и игри свих глумаца. Слободан Перишић је и глумац и разумије процес и добрим и квалитетним радом довео је до једне занимљиве поставке. Посебно ми је драго што смо на сцени видјели професорицу Јелену Трепетову-Костић. Поред Смиљане и Бојана, који су остварили већ лијепе улоге, било је задовољство видјети Александра Ристановића који је бриљирао синоћ и одиграо једну добру улогу.

Саша Хајдуковић, редитељ

Немам замјерки, нисам видио никакав већи проблем. Мислим да је ово најзрелији Слободанов рад и најтачнији. Ристановић је показао изузетно глумачко умијеће.

Љиља Петровић-Зечић, директор Народне и универзитетске

Комад у режији Слободана Перишића је одличан показатељ да за културу Бањалуке и Републике Српске има наде. Сјајна глумачка екипа својом преданошћу ствара експлозију емоција и увлачи гледаоца у вртлог бола, патње и љубави и суптилно га поистовјећује са трагичним јунацима ове приче. Послије представе остају туга, лице влажно од суза и мисао.

Младен Ђукић, продуцент

Одушевљен на више нивоа. Тешка тема, но одлично режирана. СВЕ глумце сам видио у новом свјетлу, из другог угла. Посебно тежак задатак је изнио Александар Ристановић. Марко иновативан са музиком, очекивано. Елена и Смиљана одличне. Свака част Слоби, веома добро промишљен пројекат, одабир сарадника, подјела улога, поступак. Знао сам, али нисам видио до сада да Колопић може бити толико... моћан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана