Представа Поморанџе за збогом одиграна у НП РС: Сви смо између себе и џелати и жртве

Данко Кузмановић
Представа Поморанџе за збогом одиграна у НП РС: Сви смо између себе и џелати и жртве

Бањалука - Ми као народ често идемо у екстреме. Или потпуно заборављамо своју историју, своје претке и традицију, или је призивамо, позивамо и дозивамо и тамо где јој није место.

Рекао је ово глумац Иван Зарић за "Глас Српске" након гостовања представе Београдског драмског позоришта "Поморанџе за збогом" у Народном позоришту Републике Српске.

Иван Зарић у представи глуми свештеника Илију, кога су убили комунисти.

Говорећи о екстремима у које иде наш народ, Зарић је рекао да је кључ да нађемо праву мјеру.

- Будућност се гради на доброј мери. Не смемо да заборавимо ко смо и шта смо, али не смемо да се изгубимо у својој прошлости и да будемо окренути само ка њој, јер гледајући назад нигде нећемо стићи - казао је Зарић.

Универзална порука ове представе у најкраћем облику би гласила, како је он навео, да је на крају свега важно одабрати љубав.

- Маја Ранђић изговори ту реченицу: "Има љубав, и има мржња, ако хоћеш лепо да живиш, бирај љубав". То би било баш сажето, али то не значи да ће живот бити лак. Већина људи каже да би живот требало да буде леп, ја мислим да треба да буде садржајан. Љубав само даје оправдање за неку патњу, или за нешто кроз шта већ пролазимо. Не умем боље од тога да дефинишем поруку ове представе. Иза сваке љубави стоји нека вера, да ће то што волимо и градимо успети - рекао је Зарић.

На питање да ли је задовољан реакцијама публике, па чак и сузама у публици, Зарић је казао да јесте и да другачије не би требало да буде.

- Нас нема без публике, и публике нема без нас. Публика не треба да гледа на то да нас разоткрије. Наш однос је заснован на прећутном договору да се лажемо. Да публика поверује у нешто у шта ми поверујемо. Заједно маштамо. Емоција се призове на овај или онај начин, свакога погоди нешто друго - објаснио је Зарић.

Глумица Даница Ристовски, која у представи игра попадију Јелену, жену која је прошла све муке своје породице, поруком ове представе сматра то да смо сви на неки начин и жртве и џелати.  

- У тим ратним временима победника нема. Сви су људи, па и ми данас, на неки начин жртве, зато што је људска природа и предвидива, а и непредвидива, животињска. Ова моја јунакиња каже: "Сад су овде Италијани, сад смо овде безбедни, не могу нам ништа ни усташе, ни четници, ни партизани", дакле, ми смо сви између себе и џелати и жртве и морамо да издржимо и истрпимо, да будемо нормални и добри људи. То је тешко. Видите да су овде свештеничке породице измасакриране, попу одсекоше уши и браду, дојучерашњи комшија му је забио нож у леђа. То је свуда у свету тако, не само код нас - навела је Ристовски.

 

Интересовање не јењава

 

Ово је до сада, како је навела Даница Ристовски, двадесето извођење ове представе, али интересовање не јењава.

- Мислим да је ово већ 20. извођење, пошто је играмо једном месечно, некада и два пута. Имамо велики број наступа и неке представе не стигну чешће. Задовољни смо посетом. Људе привлачи то што је овде описан један истинит догађај, људе привлачи нешто што је животно, и за шта се могу ухватити и извући поуку. С друге стране, дирају их људске судбине и везују се за ликове са ових простора, јер све је то исти народ - закључила је Ристовски.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана