На­ро­дно по­зо­ри­ште Ре­пу­бли­ке Српске обо­га­ћу­је ре­пер­то­ар:„Усамљени За­пад“ гор­ка пи­лу­ла са сце­не

Але­ксан­дра Гли­шић
На­ро­дно по­зо­ри­ште Ре­пу­бли­ке Српске обо­га­ћу­је ре­пер­то­ар:„Усамљени За­пад“ гор­ка пи­лу­ла са сце­не

Бањалу­ка - Пред­ста­ва „Усамљени За­пад“ би­ће пре­ми­јер­но изве­де­на 16. де­цем­бра у На­ро­дном по­зо­ри­шту Ре­пу­бли­ке Српске у Бањалу­ци.

Ри­јеч је о ко­ма­ду Мар­ти­на Ме­кдо­не, ко­ји је ре­жи­ра­ла Бе­лин­да Бо­жи­чко­вић, а пред­ста­ва ће би­ти на ре­пер­то­ару сце­не „Пе­тар Ко­чић“. Прва ре­при­за би­ће 18. де­цем­бра. 

Глу­ма­чку еки­пу чи­не Зла­тан Ви­до­вић, Да­ни­ло Кер­кез, Бо­јан Ко­ло­пић и На­та­ша Пе­рић.

- Ка­да се го­ди­на­ма у људи­ма та­ло­жи мржња, а усљед не­спо­со­бнос­ти да се ка­же „опрос­ти“, они вре­ме­ном пос­та­ју оту­ђе­ни, са­мим тим и усамљени. Ка­да би људи зна­ли ко­ли­ко је по­тре­бно и ла­ко ре­ћи „опрос­ти“ и ко­ли­ка је моћ те ри­је­чи, сви би жи­вје­ли у мно­го здра­ви­јем друш­тву. Друш­тво пос­та­је бо­ле­сно, а та бо­лест је за­ка­му­фли­ра­на те­ле­ви­зи­јом, ча­со­пи­си­ма, ра­ди­ом, ал­ко­хо­лом... - ре­кла је Бе­лин­да Бо­жи­чко­вић.

Ка­да би све то, до­да­је, нес­та­ло на не­ко­ли­ко се­дми­ца и ка­да би људи би­ли ос­тављени са­ми се­би, на по­врши­ну би изби­ле бо­лес­ти ко­јих ни­смо ни свје­сни.

- Оно што је нас ин­три­ги­ра­ло у ра­ду на овом ко­ма­ду јес­те упра­во пи­тање опрос­та, пи­тање ка­да смо пос­та­ли то­ли­ко хла­дни, да­ле­ки и не­спо­со­бни за љубав. Ако два бра­та не мо­гу да сје­дну, раз­го­ва­ра­ју и опрос­те је­дан дру­гом све ру­жне ри­је­чи и си­ту­аци­је у ко­је су се до­ве­ли, ка­ко да се на­да­мо ми­ру - ка­же Бо­жи­чко­ви­ће­ва.

Она при­мје­ћу­је да „сви же­ли­мо да иде­мо у рај, а не же­ли­мо да се по­на­ша­мо по за­ко­ни­ма ра­ја, не­го сма­тра­мо да ће­мо от­ку­пи­ти сво­је гри­је­хе ти­ме што ће­мо се уве­че по­мо­ли­ти Бо­гу ка­да ле­гне­мо у кре­вет, или што ће­мо Бо­гу за­па­ли­ти сви­је­ћу и опрост за на­ше гри­је­хе је ту“.

- Би­ће ипак да је све то ма­ло дру­га­чи­је. На­учи­ти опрос­ти­ти се­би и дру­ги­ма ни­је ла­ко, али је мо­гу­ће и по­тре­бно. Опрост нам пру­жа спо­кој - закључи­ла је Бо­жи­чко­ви­ће­ва.

 ---------------------------                  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана