Глумац Александар Ристановић: Умјетност настаје од немира који осјећамо и тежње да пронађемо мир

Александра Маџар
Глумац Александар Ристановић: Умјетност настаје од немира који осјећамо и тежње да пронађемо мир

Бањалука - Рад на представи „Млијеко“ што се професије тиче, дао ми је смерницу ка „тренутку“ на сцени. Освестио сам ту присутност у игри. „Сада“ је једино што заправо постоји.

 Тако је и у животу. Докле год будемо живели у прошлости или се претерано бавили оним што нас тек очекује, живот ће пролазити мимо нас и бићемо само посматрачи, а не учесници.

Подијелио је своје мисли за „Глас Српске“ глумац  Александар Ристановић, који се са екипом овог комада у режији Слободана Перишића прије неколико дана вратио из Москве са значајног фестивала „Златни витез“ на којем је представа освојила Сребрни „Витез“, а Ристановић за улогу Лефтериса, „златну диплому“.

Да је Сребрни „Витез“ за представу „Млијеко“ од великог значаја, како за екипу представе, тако и за Бањалучко студентско позориште, па и за цијелу Бањалуку нешто је о чему су ових дана писали медији, а то је потврдио и Ристановић.

- И само учествовање на фестивалу какав је „Златни витез“ у Москви је велики успех, јер је била строга селекција и велика конкуренција. Освојити „сребро“ на овом фестивалу је само потврда темељног рада, пре свега редитеља Слободана Перишића који нас је заразио идејом и енергијом, и наравно остатка екипе коју чине Јелена Трепетова Костић, Смиљана Маринковић и Бојан Колопић. Екипу чине још и Марко Зорановић, Ђорђе Радусин, Срђан Маринковић, Вид Милетић и сви они су такође заслужни за успех у Москви - казао је Ристановић истичући да му је „златна диплома“ и лично потврда да је на прави начин приступио улози и представи уз велику помоћ колега.

Чини се да је о „Млијеку“, Александровој генијалности у овој улози, до сада све већ речено, јер је о овом комаду много писало, управо захваљујући                                                                                                    његовом квалитету и глумачкој игри                                       коју су публика, али и стручни људи из свијета културе препознавали, али то је дефинитивно комад који ће вас, колико год га пута гледали, натјерати да изнова размишљате о људима, њиховим манама и врлинама, због којих се све          добре и лоше ствари дешавају. Неки кажу да умјетност не може бити другачија него ангажована, а                                                                                                                                                    међутим, Ристановић сматра да се само питање поставља да ли умјетност ишта мијења или је само огледало оног тренутка у којем живимо.

- Мислим да уметност настаје од оног немира који осећамо и те тежње да пронађемо мир. У тој разлици је стваралаштво и оно може бити само позив другима. А да мењамо можемо само сами себе. А друге... једино сопственим примером. Можда  - нагласио је Александар.

На питање како он, као глумац који је на почетку каријере осјећа и види стање у култури у Републици Српској, одговара да је „Стање у култури“ постала фраза.

- Фале паре, то је ваљда стање у економији... Докле год људи буду свакодневно бринули о егзистенцијалним питањима, докле год буду склапали крај с крајем, неће моћи да осете потребу за конзумирањем уметности. То не значи да уметности неће бити и да оних који одлазе у галерије, позоришта, концерте нема. Само је то мали број људи. И то је тако. Мислим да су уметници код нас и у окружењу живи доказ да је бављење уметношћу „дијагноза“, потреба без које се не може - објашњава Ристановић.

 Треба, како каже, да се умјетници међусобно више помажу, да постоји више комуникације између институција.

- Онда нас можда и озбиљније схвате они који могу да издвоје веће финансије за културу. Поготово што Бањалука претендује на место престонице културе - додаје Ристановић.

Осим новца, недостаје и позоришне критике.

  • И то оне аргументоване, од стране људи који су квалификовани. Е сад, или немамо таквих људи или се они из неког разлога не оглашавају. Докле год не буде било критичара који ће иза своје критике стати и бранити је, макар по цену да се некоме и замери, нећемо напредовати. А можемо напредовати - закључио је Ристановић.

Серија „Месо“

У домаћој серији „Месо“ по сценарију Николе Пејаковића и у режији Саше Хајдуковића Александар Ристановић има малу улогу, али оно што је на њега оставило најјачи утисак је  атмосфера на снимању.

- То је било једно дивно искуство. Енергија на сету је била одлична, озбиљно се радило и продукт тога је видљив. Мислим да је „Месо“ управо пример свима да се само уз јак мотив, добру сарадњу и професионалност може постићи добар резултат. „Месо“ је слика тренутка у коме живимо. Ту слику друштва, уметност (филмска у овом случају) нам може дочарати. Са том се сликом не морамо мирити, можемо је и мењати, макар оно што је до нас да би нам било боље, да би сутра онима који после нас долазе оставили бољи свет - истакао је Ристановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана