Древни митови, бајке и поуке

Глумци Позоришта лутака из Ниша одиграли су представу “Цвеће мале Иде”, у два јутарња термина, на великој сцени Дјечијег позоришта Републике Српске. Ову представу, која је адаптација бајке Ханса Кристијана Андерсена, режирала је Марија Крстић, сценографију и лутке потписује Ирина Сомборац.

- Савремена адаптација Андерсенове бајке “Цвеће мале Иде” проблематизује љубомору првог дјетета које је добило брата или сестру. Радња представе смјештена је у деликатан тренутак када беба стигне у кућу, у прве дане када се сви укућани навикавају на принову - објаснили су аутори представе.

Циљ овог комада је да најмлађој публици прикаже како љубомора може негативно да утиче на њих и помаже им да је превазиђу.

У представи су играли Мирјана Ђорђевић, Биљана Раденковић, Александра Павловић, Станислава Јоковић, Младен Милојковић и Срђан Миљковић.

Представа Театрол театра из Москве, “Чудо скарлетних једара” настала по роману Александра Грина, у режији Евгенија Соловјева, одиграна је на малој сцени Дјечијег позоришта РС.

Прича приказана у овој представи, говори о свемогућим и великим сновима и чудима. Након што јој умре мајка, Асол живи с оцем, морнаром Лонгреном. Он напушта посао и почиње да прави бродиће. Асол, трчећи за бродићима, упознаје капетана Гопа, који јој говори да ће кад одрасте, до ње доћи принц на скарлетним једрима. Испреплетене судбине, након много година, доводе младог принца Артура Греја, који долази по Асол на скарлетним једрима.

За сценографију и лутке заслужна је Јулиа Рикхтер, а у представи су играли Евгени Соловјев и Јулиа Рикхтер.

Посљедња представа такмичарског дијела фестивала је “Орфеј”, Дјечијег позоришта из Суботице, која је одиграна на великој сцени Дјечијег позоришта РС.

Режију и драматизацију потписује Тодор Валов, а сценографију и лутке Наталија Гочева. У представи играју Наталија Раичевић, Вереш Имелда, Оливера Беговић,  Фридрик Гертруд, Данка Балаћ, Стефан Остојић, Бошко Бошков, Игор Грекса, Грегуш Залан и Коциш Ендре. Представа је настала по познатом старогрчком миту и подсјећа нас да је човјек снажно и ломљиво створење.

- Древни митови и данас живе, да подсјећају  како у сваком човјеку постоји дјелић божанског надахнућа, талента или вјештине. Они служе да се никада не заборави да човјек није бесмртан, ни свемоћан као богови - навели су ствараоци представе.

Проглашење побједника и уручење награда је вечерас у 19 часова.

Данас на програму

“Папирни”

Градско позориште

Смедеревска Паланка, Србија

11 часова

“Мачка у чизмама”

Позориштанце “Пуж”

Београд, Србија

17 и 19.30 часова

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.