Даница Максимовић, српска српска глумица за Глас Српске: Позориште је живот у три димензије

Кад сте сигурни 100 одсто у оно шта радите, тек тада можете да импровизујете, јер импровизација није нешто што спремате, већ се то деси у тренутку.

Подијелила је своје мисли за "Глас Српске", позната српска глумица Даница Максимовић која је ових дана била у посјети Требињу.

Људе са југа описала је као лијепе и насмијане, а присјетила се и снимања популарне серије Здравка Шотре "Рањени орао" у Требињу.

- Овдје сам снимила једну од својих најљепших улога у животу. За вријеме снимања ове серије дуго сам боравила у  Требињу. Тада сам и упознала људе и осјетила њихову топлину, коју на својствен начин испољава и ријека Требишњица - казала је она.

Ниш има "Данину капију", која је тако названа по мјесту гдје је она фотографисана за насловну страну новина, а Требиње има Анђелкину капију иако би, додаје Даница,  можда могла да буде и "тетка Саветина", јер ју је она примила у своју кућу.

- Волим капије и фотографишем их свуда где идем. Једноставно, обожавам их и много ми значе јер ме инспирише да сазнам шта може да буде иза ње - појашњава Даница.

Играла је у великом броју остварења и позната је као Дени, Лепа Дана, а друг на Академији, прича глумица, звао ју је  Данчо зато што је директна, отресита и што се понашала као мушко у мушком друштву.

- Пријали су ми људи који капирају да сам велики фајтер, јер се од малих ногу борим кроз живот. Моја породица је радничка и мени никад није "падало са неба" и све што је она урадила, урадила је сама без покрића -  каже Даница.

Пуна енергије, коју не крије и коју сви примјећују, Даница истиче да ју је наслиједила од својих родитеља за које наглашава ду су били вриједни људи - часног поријекла и живљења.

Љубав према глуми завољела је врло рано - још као дијете. Рецитовала је пјесме у основној школи и управо једна пјесма из тог периода, како признаје, одредила јој је живот.

Са седам година стала је на сцену са лутком и од тада је била у рецитаторским секцијама, фолклору, играла рукомет и гимнастику. За овај посао треба форма, јер глума је, наглашава Даница, трчање. Академију је уписала из трећег покушаја, ниједног пута јој није фалило енергије. Директна и отресита била је и тог трећег пута: "не долази у обзир да ме не примите, јер немам године за бацање" - рекла је то у лице цијелој катедри, која је остала у шоку. Академију је уписала. Паралелно је студирала и права, јер њени родитељи нису били за Академију и нису ни знали да она то жели да студира. Њима је на увид носила индекс правног факултета, а са Тањом Бошковић се дружила и спремала за пријемни испит на Академији.

- Лијепо је што смо као класа наступали уз велике глумце као што су Љуба Тадић, Петар Банићевић, Петар Краљ у серији "Био једном један цар" у којој су они били говорници и причали бајке о историји, великанима, а ми са Академије смо седали на коцкама и слушали великане - присјетила се она.

Тада су је родитељи видјели на телевизији и нису вјеровали када је она све то стигла - и право и академију.

- Говорили су да можемо бити срећни што одрастамо поред таквих глумаца и моје уво је било само на њих усмерено и ја сам упијала. Од тада видим колико је говор чистог књижевног језика на сцени битан да можете да "одете’ на било који дијалекат - каже Даница.

Након тога отишла је у Шамац, гдје је добила награду за дикцију. Разлика између дасака које живот значе и платна је на страни "дасака".

На даскама је много теже, али су сваком глумцу, признаје нам Даница, много драже од платна.

- Ту сте у три димензије и ту нема лажи и преваре. Ако треба бити суза или смеха онда их мора бити. То све мора бити покривено и емоцијама, а ако није тако то све види публика -  истиче она.

Прве кораке на платну имала је у филму Столета Јанковића "Трен" са Батом Живојиновићем, гдје је глумила  глувонијему булу. А и да је морала да изговори неку реченицу, по њеном признању, не би могла, јер се тресла од величине с којом је глумила.

А затим слиједе успјешне роле у "Краљевском возу", "Берлин капут", "Била једном једна љубав", "Тесној кожи", "Хасанагиници", "Иди ми, дођи ми", "Дебели и мршави". "Зона Замфирова", "Бадње вече 1943", "Оно као љубав"…Иза себе има 40 година каријере, у пензији је и задовољна је оним што је постигла.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.